Evo šta danas na praznik CVETI sme da se nađe na TRPEZI iako je USKRŠNJI POST: Današnji datum je uz Blagovesti VELIKI I JEDINI IZUZETAK

Uskršnji post počeo je 23. februara i trajaće do Uskrsa - 12. aprila. Post u susret najvećem hrišanskom prazniku naziva se i Veliki zbog posebne važnosti i dužine trajanja. Sastoji se od Svete četrdesetnice i Strasne sedmice.

Četrdesetnicu je ustanovila Crkva kako bi se podržao 40-dnevni post i molitva Isusa Hrista posle svoga krštenja, a pred svoje stupanje na propoved Jevanđelja.

Iza Svete četrdesetnice, koja se završava u petak šeste sedmice posta, stupa post Strasne sedmice posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Hrista. Podsetimo, prva sedmica Velikog posta zove se Čista, jer se tokom tih dana oplakuju gresi.

U vreme Vaskršnjeg posta treba se uzdržavati od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno hrane sa životinjskim masnoćama.

Vino i ulje dozvoljeni su jedino subotom i nedeljom, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika dok se riba može jesti samo na današnji praznik Cveti i Blagovesti.

Suzdržavanje od određene hrane je deo posta, izuzetno je bitno osloboditi se loših misli i namera.

Cveti predstavljaju praznik kada je Isus Hrist sa svojim učenicima svečano ušao u Jerusalim. Narod ga je dočekao sa palminim grančicama i cvećem, a ovaj događaj se svake godine proslavlja nedelju dana pred Vaskrs.

O današnjem prazniku se u Srbiji odvajkada vodilo mnogo računa. Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali kod nas naročito veselo i svečano. Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim što znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Uskrs jer se praznuje nedelju dana ranije pre najvećeg hrišćanskog praznika.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, sa malim razlikama između običaja. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji gde se o ovom prazniku oduvek veoma vodilo računa.Važan deo običaja odnosi se na cveće koje se danas bere. Simbolika se razlikuje od vrste do vrste cveća.

Današnji dan spada u velike praznike, veruje se da danas ne bi trebalo obavljati veće poslove, ali tu je i verovanje bi upravo na ovaj dan trebalo zasaditi lan i kupus, kako bi rod ovih biljaka bio bolji.

Kako se na Cveti pojavljuje pun Mesec, pa se smatra da nam je um moćniji nego inače, dobro je doneti važne odluke jer se veruje da ćemo dobro proceniti situaciju odnosno problem koji nas muči.

Kako se na Cveti pojavljuje pun Mesec, pa se smatra da nam je um moćniji nego inače, dobro je doneti važne odluke jer se veruje da ćemo dobro proceniti situaciju odnosno problem koji nas muči.

Porodilje su ranije na Cveti koprivu stavljale pod jastuk, da bi "ožarila" i tako oterala "ženske demone i sačuvala bebe"

U pojedinim krajevima Srbije ubrano cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće!

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima pa jedni drugima poklanjaju cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Šale se smeju, ali ne igraju i ne pevaju.

Vernici to ponekad i zanemare, ali danas treba izbegavati ples i pevanje jer je u toku veliki Uskršnji post. Ko čini drugačije, prema narodnom verovanju, navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo.