ŽIVI NA GROBLJU DA BI MU KUPILA PELENE! Ružica iz Kaća nema krov nad glavom, čeka je teška operacija, a njena žrtva za nepokretnog brata slama i najtvrđa srca! (VIDEO)

Dok većina ljudi na groblje dolazi da obiđe grobna mesta svojih najmilijih, za Ružicu Dobrijević iz Kaća ono je postalo mesto na kojem zarađuje za život, a neretko i jedino mesto na kojem može da prespava. Od jutra do mraka čisti i održava spomenike, nema stalni krov nad glavom, a od skromne zarade odvaja i za teško bolesnog brata Radoslava, o kojem, kako kaže, brine gotovo čitavog života. Posle svega što je prošla, ne traži mnogo - dovoljan bi joj bio i polovan kontejner koji bi sredila i u kojem bi konačno imala svoje mesto.

Ružičina svakodnevica već godinama vezana je za Kaćko groblje. Tu radi poslove koje može da pronađe, a počela je još 2017. godine, kada ju je čovek koji je radio kao zamenik grobara pozvao da pomaže.

Kako priča za Blic TV, život joj ni pre toga nije bio jednostavan. Živela je sa roditeljima i bratom koji je imao psihičkih problema. Posle smrti roditelja njegovo zdravstveno stanje se dodatno pogoršalo, a ona je nastavila da brine o njemu.

Na groblju je od 2017. godine

Na groblju je u početku radila i fizički teške poslove - pomagala je prilikom kopanja i zatrpavanja pokojnika. Vremenom su ljudi počeli da je pitaju da im očisti i održava spomenike, pa je tako pronašla način da zaradi nešto novca.

- Živela sam sa bratom koji je bio bolestan, imao je psihičkih problema, i sa roditeljima. Roditelji su umrli, brat se jako razboleo. Ovde sam od 2017. godine. Taj čovek što je radio kao zamen-grobar, on me pozvao da pomognem, da kopamo i da zatrpavamo pokojnike. Sve sam ja to radila. Ljudi su me pitali da li bih želela - plate, i ja im obrišem spomenik. Sad to godišnje naplaćujem - priča Ružica za Blic televiziju.

Danas od jutra do mraka radi na groblju, a ono što zaradi odlazi na najosnovnije potrebe. Stalni smeštaj nema. Ljudi iz Kaća povremeno joj pomažu, ali najveći deo tereta i dalje nosi sama.

Posebno mesto u njenom životu zauzima brat Radoslav. Nakon moždanog udara smešten je u gerontološki centar u Vrbasu. Nepokretan je, ne može da govori, a potrebne su mu pelene i pomade, kako kaže Melanija Stejin, Ružičina prijateljica. Ona naglašava da Ružica, iako ni sama nema dovoljno za normalan život, deo novca odvaja upravo za njega.

"Ceo život sam vodila računa o njemu"

Briga o bratu, kaže, nije počela njegovim odlaskom u gerontološki centar. Još dok je išao u školu "Milan Petrović" u Novom Sadu, ona ga je vodila i bila uz njega.

- I onda, kad je išao u tu školu, "Milan Petrović", Novi Sad, ja sam ga tamo vodila. Ceo život sam vodila računa o njemu. I nije mi ništa i što sam ovde... Koliko puta sam ovde spavala, i što sam videla prezir pojedinih ljudi kad tako završim. Ljudi meni donesu hranu, ali vidite prezir u očima tih ljudi - govori Ružica.

Uprkos tome što nema stalni dom, ona brigu o bratu ne dovodi u pitanje. Putovanja do Vrbasa dodatno opterećuju njen skromni budžet, ali ga obilazi kada god može.

Ljudi koji poznaju njenu situaciju kažu da od onoga što zaradi praktično nema dovoljno ni za sebe, posebno kada bi trebalo da plaća kiriju, jer istovremeno kupuje ono što je potrebno njenom bratu.

Čeka je operacija, ali mora da nastavi da radi

Uz borbu za egzistenciju i brigu o Radoslavu, Ružica ima i sopstvene zdravstvene probleme. Čeka je operacija, ali bez obzira na to nastavlja da radi koliko može jer, kako objašnjava, drugog sigurnog izvora prihoda nema.

Najveći problem ostaje smeštaj. Kiriju je ranije plaćala, ali kaže da takav trošak dugoročno ne može da izdrži. Zato njena želja nije stan, kuća niti bilo kakav luksuz. Spremna je, kaže, da prihvati čak i polovan kontejner, samo da ima mesto koje može da uredi i nazove svojim.

- Da li postoje neki ljudi koji imaju te auto-placeve, da imaju neki kontejner? Pa ako je polovan, polovan, ja bih to sredila. Jer ja moram... Ako ne nađem to, kako ću ja? Gde ja da nađem stan? Brzo prođe mesec, bila sam ja i plaćala kiriju, nemam. Brzo prođe, ali ja moram za njega da imam - kaže Ružica.

Ne traži mnogo - samo mesto koje može da nazove svojim

Iza želje za kontejnerom krije se zapravo potreba za onim što većina ljudi podrazumeva – mestom na kojem može da prespava, da se skloni od hladnoće i kiše i da zna da će imati gde da se vrati kada završi posao.

Godine provedene u teškim uslovima nisu promenile ni njenu odluku da pomaže bratu. Bez obzira na to koliko malo ima, deo čuva za njega. Njihova povezanost, uprkos tome što je Radoslav sada u Vrbasu, za nju se nije promenila.

- Mi se nikad nismo razdvajali - zaključila je Ružica.

Svi koji žele i mogu da pomognu Ružici Dobrijević da obezbedi krov nad glavom mogu sa njom da kontaktiraju direktno na broj telefona 063 193 7760.