Toplija mora pomeraju riblje i druge morske populacije, izazivaju masovna pomiranja ekosistema i masovno izumiranje vrsta koje ne mogu da migriraju
Ekstremno zagrejana morska površina dodatno jača oluje i stvara opasne kombinacije vrućine i vlage
Atlantik i Sredozemno more su znatno topliji od proseka, pri čemu su u pojedinim delovima okeana oko Evrope zabeležene temperature i do šest stepeni Celzijusa više od uobičajenih, što ima pogubne posledice po ekosisteme i izaziva ekstremne vremenske prilike. Glavni krivac su klimatske promene, potvrđuje studija naučnog konzorcijuma Svetska analiza vremenskih prilika.
Ovaj izveštaj stiže usred leta koje su obeležili rekordni toplotni talasi, suše i požari - pojave koje su, prema rečima istih naučnika, dodatno pogoršane klimatskim promenama. Pod vodom, nagli skok temperature:
- ugrožava morske vrste
- podstiče razmnožavanje meduza
- povećava rizik od razornih oluja u nastavku godine
- Ovog leta zabeležili smo zaista nezapamćene temperature okeana širom Evrope. Do jula je prosečna temperatura celog Sredozemnog mora prešla 27 stepeni Celzijusa, što je najviša zabeležena vrednost za taj mesec u istoriji. Jedna bova zapadno od Majorke izmerila je više od 33 stepena na otvorenom moru, a slični ekstremni uslovi zabeleženi su i u Severnom Atlantskom okeanu - rekla je Ketrin Gregori, klimatološkinja sa Univerziteta u Bernu i jedna od autorki studije, piše briselski list "Politiko".
Naučnici su primenili naučno verifikovane metode kako bi analizirali četiri regiona:
- istočni i zapadni Mediteran
- Atlantik oko Biskajskog zaliva
- Atlantik oko Pirinejskog poluostrva
- mora oko Irske i zapadne Velike Britanije
Najekstremniji uslovi u istoriji merenja
- Utvrdili smo da su uslovi tokom julskog morskog toplotnog talasa bili najekstremniji u istoriji merenja za Zapadni Mediteran, Keltsko more i oblast Biskajskog zaliva i Pirinejskog poluostrva - istakla je Gregorijeva.
Naučnici su zaključili da su klimatske promene podigle temperaturu u obe regije Mediterana za 2 stepena Celzijusa, dok su vode oko Pirinejskog poluostrva toplije za 1,4 stepena, a mora oko Irske za 1,3 stepena.
Pored toga, globalno zagrevanje je drastično proširilo obim morskih toplotnih talasa, otkrili su istraživači kada su ovogodišnje uslove uporedili sa simuliranim modelom sveta bez klimatskih promena. Ove godine je čak 90 odsto Biskajskog zaliva i 80 odsto Zapadnog Mediterana bilo zahvaćeno ekstremnim temperaturama, dok bi bez globalnog zagrevanja taj procenat u oba regiona iznosio svega 40 odsto, piše "Politiko".
Razlika je još drastičnija na Istočnom Mediteranu, gde je 70 odsto mora ove godine zahvaćeno toplotnim talasima - dok bi u svetu bez klimatskih promena ta brojka iznosila svega 9 odsto. Oko Irske, ta površina bi sa sadašnjih 80 odsto pala na 30 odsto.
Preti masovno izumiranje
Okeani upijaju ogromnu većinu viška toplote nastale sagorevanjem fosilnih goriva. Zagrevanje vode primorava pojedine životinjske vrste na migraciju u potrazi za hladnijim morima, dok onima koje ne mogu da se kreću - poput korala ili morskih trava - preti masovno izumiranje.
- Imamo ono što nazivamo pobednicima i gubitnicima. Mnoge vrste drastično smanjuju svoju populaciju ili potpuno nestaju, dok druge doživljavaju pravu ekspanziju - objasnio je Džon Bruno, ekolog sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu i jedan od koautora studije.
U Britaniji, na primer, ribari primećuju da se hobotnice usled zagrevanja vode šire ka severu i proždirući rakove prave ogromnu štetu u ulovu školjki. U Francuskoj, meduze - kojima godi toplija voda - masovno zapušavaju rashladne sisteme nuklearnih elektrana.
Kako morski toplotni talasi utiču na razorne oluje
Pored uticaja na ekosisteme i ribarstvo, morski toplotni talasi povećavaju opasnost od ekstremnih vremenskih prilika u priobalnim područjima. Naučnici ističu da topli okeani dodatno pojačavaju opasnu kombinaciju vrućine i vlage duž obala, ali i nagomilavaju vlagu koja stvara razorne oluje - poput smrtonosnih poplava u Valensiji 2024. godine.
- Utvrdili smo da ekstremno topla površina mora daje dodatnu snagu olujama. A uz to, stvara se i dodatni pritisak tokom toplotnih talasa na kopnu - naglašava Ketrin Gregori.
Globalno zagrevanje posebno opasno po starije od 60
Globalno zagrevanje od svega 1,5 stepeni Celzijusa imaće katastrofalne posledice i po zdravlje starije populacije, koja gubi bitku sa ekstremnim vrućinama znatno ranije nego što se dosad pretpostavljalo. Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu "The Lancet Planetary Health", čak 22 odsto svetske populacije starije od 60 godina - odnosno oko 290 miliona ljudi - biće izloženo opasnom toplotnom stresu najmanje mesec dana godišnje već pri ovom pragu zagrevanja.
Dok mlađi odrasli sličan nivo rizika dostižu tek na plus 4 stepena, organizam starijih osoba znatno teže podnosi sparine jer prirodni mehanizmi rashlađivanja, poput znojenja i širenja krvnih sudova, slabe sa godinama, a prag tolerancije na temperaturu niži im je za skoro 5 do 7,5 stepeni u odnosu na mlade.
Rizik od takozvanog "nekompenzovanog toplotnom stresa" - stanja u kom unutrašnji mehanizmi rashlađivanja bivaju savladani i više ne mogu da održe stabilnu telesnu temperaturu - najizraženiji je u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, Zapadnoj Africi, Istočnoj Kini i Persijskom zalivu.
Budući da je prelazak praga od 1,5 stepeni izvestan već oko 2030. godine, naučnici sa Univerziteta Stanford upozoravaju da su dosadašnje procene bile nerealne jer su pretpostavljale da svi ljudi podjednako dobro podnose vrućinu kao mladi i zdravi pojedinci. Pored opasnosti od kolapsa energetskih sistema usled masovnog korišćenja klima-uređaja, autori studije apeluju na:
- hitno prilagođavanje gradske infrastrukture
- jačanje električnih mreža
- uspostavljanje preciznih sistema upozoravanja
Cilj ovih mera nije samo obavestiti javnost da je napolju vruće, već najugroženijim građanima obezbediti jasna uputstva i bezbedna mesta za sklonište od paklenih vrućina, piše španski list "Pais".
