Promena sata remeti naš organizam, utiče a hormone, krvni pritisak, metabolizam i imuni sistem
Stručnjaci preporučuju trajno zadržavanje zimskog vremena kao najbolje rešenje za zdravlje stanovništva
Iako se satovi menjaju dva puta godišnje, pitanje koje se stalno postavlja jeste - koji je vremenski sistem zapravo prirodniji i bolji za naše zdravlje: letnje ili zimsko računanje vremena? Neurolog i epileptolog Ana Sruk objašnjava da je jedno ipak prirodnije za organizam ljudi na podneblju Balkana.
Podsetimo, kazaljke na satu pomerićemo noći između subote i nedelje, tokom noći 29. marta, kada počinje letnje računanje vremena. Satovi se pomeraju sa 2 na 3 časova ujutru, što znači da ćemo spavati sat vremena manje, ali će dani od tog jutra će biti duži.
Doktorka Ana Sruk, hrvatski specijalista neurologije i specijalista epileptologije otkriva koji način računanja vremena je prirodniji za naš organizam.
Zimsko računanje vremena bolje od letnjeg
"Hronobiologija, nauka koja proučava biološke ritmove, uglavnom se slaže da je stabilno standardno, zimsko vreme, povoljnije za ljudski organizam od letnjeg računanja vremena", istakla je Sruk.
Prema njenim rečima, standardno vreme je najbliže "prirodnom" dnevnom ritmu, što znači da je najpovoljnije kada se podne na satu bar približno poklapa sa vremenom maksimalne dnevne sunčeve svetlosti, a jutarnja svetlost dolazi dovoljno rano da podstakne buđenje i uskladi unutrašnji sat.
"Tokom letnjeg računanja vremena, ceo društveni raspored je pomeren jedan sat ispred solarnog ritma, što znači da sunce izlazi kasnije, kasnije dostiže vrhunac i kasnije zalazi", objasnila je ona.
Kao rezultat toga, jutra su tamnija, što otežava rano ustajanje, dok kasno veče odlaže lučenje melatonina i pomera vreme prirodne pospanosti par sati kasnije.
Koje su posledice po zdravlje
Podsetimo se, pomeranje kazaljki na satu ima posledice po naše zdravlje.
"Glavna promena nije u kazaljkama, već u našem biološkom satu. Umesto da izgubimo samo sat vremena sna, mi remetimo fino podešen sistem unutrašnjih ritmova koji upravljaju skoro svim telesnim funkcijama – od lučenja hormona i regulacije krvnog pritiska do metabolizma i imunog odgovora. Cirkadijalni ritam možemo shvatiti kao unutrašnji raspored rada tela, dug oko 24 sata, koji određuje kada je telo spremno da bude budno, a kada treba da uspori i zaspi", objašnjava Sruk koja se zalaže se trajno zadržavanje zimskog računanja vremena.
Ovo stanje hroničnog "cirkadijalnog neusklađenja", u kojem se radno i školsko vreme ravna po satu, a ne po svetlu, povezano je s većim rizikom od poremećaja spavanja, narušenog mentalnog zdravlja i nepovoljnih kardiometaboličkih ishoda.
"Upravo zato se stručna udruženja i sve veći broj istraživača zalažu za trajno zadržavanje standardnog vremena kao biološki povoljnije rešenje za stanovništvo, iako deo javnosti subjektivno preferira duga, svetla letnja večeri za razonodu i društvene aktivnosti", rekla je za kraj.
(Blic/Net.hr)
