Senzori u pećinama mere temperaturu, vlažnost i pritisak svake 15 do 30 minuta.
Podaci se analiziraju radi razumevanja uticaja klimatskih promena na podzemne ekosisteme.
Čekaju li nas suše ili će nam izvori obezbediti dovoljno vode, može se saznati i skeniranjem mikroklime u pećinama. Zvuči kao budućnost, ali je zapravo već sadašnjost i to u Srbiji – sprovodi se u pećinama valjevskog kraja zahvaljujući projektu grupe naučnika entuzijasta.
“Tehnologije za budućnost”, naziv je ovog projekta iza kojeg stoji Centar za interdisciplinarna istraživanja Inter logos, a koji je realizovan uz finansijsku podršku Grada Valjeva. Cilj mu je dugoročan - kontinuirano praćenje mikroklime Valjevskog krasa.
Valjevski kras ekološki resurs zapadne Srbije
Jer, Valjevski kras, sa svojim pećinama i podzemnim hidro sistemima, jedan je od najvažnijih ekoloških resursa zapadne Srbije. A da li će prirodi i stanovništvu davati dovoljno vode, direktno zavisi od mikroklimatskih procesa, do sada gotovo nepoznatih i nedovoljno istraženih, koji se odvijaju ispod površine.
Te mikroklimatske procese u pećinama, kako objašnjava koordinator projekta Inter logosa Vladimir Pecikoza, sada “mere” specijalizovani senzori i digitalni sistem za automatsko prikupljanje, arhiviranje i analizu podataka.
- Uređaji koji su razvijeni u okviru projekta prate, pre svega, promene temperature i vlažnosti vazduha, koje su ključne za razumevanje ponašanja podzemnih ekosistema. U određenim objektima meri se i vazdušni pritisak, jer on može da ukaže na promene u cirkulaciji vazduha i povezanost podzemnog prostora sa spoljnim uslovima. Merenja se obavljaju automatski, najčešće na svakih 15 ili 30 minuta, što omogućava kontinuirano praćenje promena tokom dana, meseci i sezona – objašnjava Pecikoza.
Prikupljene podatke o tome kako mikroklima u pećinama reaguje na spoljne klimatske uslove, potom sistematizuje, upoređuje i analizira takođe posebno razvijen računarski program.
Senzori u 25 pećina na području od 200 kvadratnih kilometara
Senzore su ekipe naučnika i njihovih saradnika postavile u nekolicinu podzemnih objekata na području Valjevskog krasa, koji se prostire na više od 200 kvadratnih kilometara.
- Celokupno područje podeljeno je u pet istraživačkih zona, a u ovoj fazi merenja se sprovode u okviru zone Jablanica–Kolubara. Iz bezbednosnih razloga, kao i radi zaštite opreme i samih lokaliteta, tačne pozicije mernih tačaka ne objavljuju se javno. Krajnji cilj projekta je uspostavljanje mreže koja će obuhvatiti oko 25 reprezentativnih podzemnih objekata širom Valjevskog krasa, čime bi se obezbedilo sveobuhvatno praćenje mikroklimatskih procesa na celom području – kaže koordinator projekta.
Mikroklima u pećinama utiče na ceo ekosistem
Prikupljeni podaci biće od ključnog značaja za razumevanje kako se podzemni sistemi Valjevskog krasa, kao važna izvorišta vode, menjaju pod uticajem klimatskih promena.
- Mikroklima u pećinama direktno utiče ne samo na podzemne vode, već i na čitav niz specifičnih biljnih i životinjskih zajednica, kao i na mikroorganizme koji imaju važnu ulogu u funkcionisanju ovih osetljivih ekosistema. Promene temperature, vlažnosti ili cirkulacije vazduha mogu dovesti do poremećaja u ravnoteži podzemnih sistema, nestanka osetljivih vrsta, promena u hemijskim i biološkim procesima, pa čak i do dugoročnih posledica koje se mogu odraziti na stabilnost terena i stanje prirodnog okruženja na površini – naglašava Pecikoza.
Zahvaljujući senzorima, kako kaže, ti procesi se mogu prepoznati na vreme, a onda i planirati i preduzeti potrebne zaštitne mere.
U realizaciji projekta učestvovao je značajan broj stručnjaka-saradnika Inter logosa iz različitih oblasti, ali i studenti i srednjoškolci koji su kroz praktičan rad konstrukciji i testiranju senzora, kao i postavljanju mreže uređaja.
Ovaj projekat prvi je u Srbiji koji se sprovodi u ovakvom obimu i na tako širokom prostoru.
