Skraćenje časova sa 45 na 30 minuta bi bilo prilagođavanje psihološkim potrebama učenika.
Po predlogu o ograničenju mobilnih telefona, njihovo korišćenje bi bilo zabranjeno i tokom školskog odmora.
Skraćenje školskih časova sa 45 na 30 minuta, ograničavanje upotrebe mobilnih telefona i snažnije uvođenje veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija - ključne su moguće novine koje očekuju đake u Srbiji već u upravo započetom drugom polugodištu.
Drugi deo školske godine je počeo, a učenici u Srbiji bi mogli da uskoro dobiju značajnu novinu - 15 minuta kraće časove.
Ideja o skraćenju časova sa 45 na 30 minuta je ona za koju resorni ministar Dejan Vuk Stanković kaže da "glasno razmišlja" te je objasnio “da za to postoji psihološko opravdanje”.
Difuzna pažnja razlog za skraćenje časa
- Današnji učenici imaju takozvanu difuznu pažnju, koja je kraća, sekvencijalna i lako se prebacuje sa jednog sadržaja na drugi. Da biste pratili nastavu, morate biti fokusirani na izlaganje nastavnika i aktivno učestvovati u interakciji. Današnji model škole se značajno razlikuje od onog u vreme kada sam ja bio đak, kada je nastava bila autoritativna, sa jasnom podelom na pošiljaoca i primaoca poruke, a učenje se svodilo na reprodukciju činjenica - objasnio je ministar prosvete.
Prema njegovim rečima, obrazovanje se danas kreće ka komunikacionom i interaktivnom modelu, u kojem važnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativni metodi, sa ciljem da se kod učenika razvija samostalno i kritičko mišljenje.
- Teško je ostati fokusiran na jedan sadržaj duže vreme, a kamoli 45 minuta, koliko je i kod odraslih ljudi često maksimum koncentracije – zaključio je Stanković.
Ukazao je da procedura nije laka i da otvara debata za ovu promenu.
- Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne - zaključio je Stanković.
Šta kažu nastavnici
S druge strane, nastavnici koji su komentarisali predlog o skraćenju školskog časa, ukazuju da ni to, kao ni samo trajanje časova, “ne treba posmatrati kao puku tehničku stvar”.
- Deca bi se verovatno obradovala kraćim časovima, donekle i nastavnici, ali roditelji uglavnom nisu oduševljeni. Problem trajanja časa nije tehničke, već psihološke prirode - ocena je profesora matematike u Osnovnoj školi „Dr Jovan Cvijić“ u Smederevu Andreja Pavlovića, jednog od 50 najboljih nastavnika na svetu.
Može li kvalitetan čas da traje 30 minuta
Na pitanje da li se kvalitetna nastava može održati u okviru časa od 30 minuta, nastavnik Andrej Pavlović odgovara da univerzalnog rešenja nema.
- Nije svaki čas isti. Jedno je plan, a drugo realizacija. Čas od 45 minuta ne podrazumeva samo predavanje, jer tu su i administrativne obaveze, kao i vreme koje se izgubi prilikom ulaska i izlaska iz učionice. Ako je čas dobro osmišljen, 30 minuta može biti sasvim dovoljan okvir za kvalitetan rad - smatra on.
Ipak, podseća da su mnoge zemlje odustale od ovakvog modela jer nije doneo očekivana poboljšanja, te kao moguće rešenje navodi blok-nastavu.
Druga rešenja: Jednosmenska nastava, manji broj đaka u odeljenju, manje birokratije za nastavnike...
Kako je objasnio, jednosmenska nastava, kao sistemsko rešenje, pokazala bi se kao daleko kvalitetnija od pukog skraćenja časa.
- Deca danas u školama borave od 7.20 do 19.30 sati, raspoređena u dve smene, bez prostora za pretčasove i aktivnosti nakon nastave. Odmori su uglavnom kratki, svega pet minuta, osim jednog dužeg za ručak. To je nedovoljno, pa učenici često izlaze iz škole da kupe hranu – ukazuje Pavlović i dodaje da obrazovanje ne može da se unapredi bez napuštanja stava “tako se oduvek radilo“.
Aleksandra Cvjetić, urednica portala Zelena učionica, istakla je da đaci u Srbiji već sada u školi u proseku provedu šest sati, a kada se tome dodaju obaveze koje nose kući, kako je rekla, “njihova radna nedelja prevazilazi 40-časovnu”. U tom smislu, dodala je, skraćenje časa može malo pomoći, ali ne mnogo ako se samo gradivo ne rastereti nepotrebnih informacija, a nastavnici birokratije.
- Ono što nam je potrebnije je jedan interaktivan i moderan pristup nastavi, gde bi deci vreme “proletelo”. Da bismo do toga došli, postoje neki drugi uslovi koje treba ispuniti. Manji broj učenika u odeljenju, manje administrativnog posla za nastavnike, veća autonomija u radu i bolja opremljenost škola - rekla je Cvjetić za NIN.
Škole bez mobilnih telefona
Pored promena u organizaciji nastave, ministar Dejan Vuk Stanković najavljuje i ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama. Međutim, da li će telefoni biti potpuno ili delimično zabranjeni zavisiće od javne i stručne rasprave.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će Skupštini biti predat predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnih telefona u školama. Prema tom predlogu, učenici bi po dolasku u školu odlagali telefone i preuzimali ih tek po završetku nastave, bez mogućnosti korišćenja čak ni tokom odmora.
- Uz izuzetak učenika kojima je telefon neophodan iz zdravstvenih razloga uz lekarsku potvrdu. U svim ostalim situacijama, nastavnici bi bili zaduženi za komunikaciju sa roditeljima što već jeste njihova zakonska obaveza – obrazložio je zaštitnik građana.
Pašalić je takođe rekao da predlog zakona ima značajnu podršku u javnosti, ali i da se očekuje rasprava sa učenicima kroz Panel mladih savetnika, čiji komentari mogu biti uključeni u konačnu verziju zakona.
