Srbija razmatra ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka nakon 15 godina, što je izazvalo veliku javnu raspravu
Cilj služenja nije stvaranje profesionalnih vojnika, već sticanje osnovnih vojnih znanja i veština uz naglasak na socijalizaciju i zajedništvo
Srbija se posle 15 godina pauze nalazi pred odlukom o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, što je otvorilo široku javnu raspravu o tome koliko je ova mera potrebna, kako će izgledati u praksi i šta konkretno znači za generacije koje tek ulaze u punoletstvo. Tema se ne tiče samo sistema odbrane, već i društva u celini - odnosa prema obavezi, jednakosti među građanima i načina na koji država priprema svoje stanovništvo za krizne situacije.
Prema onome što je do sada saopšteno, vojni rok bi bio obavezan za muškarce od 18 do 30 godina, dok bi žene i dalje imale mogućnost da se prijave dobrovoljno. Planirano trajanje služenja iznosi 75 dana, od čega bi veći deo bio proveden u kasarni, a manji na terenu, kroz praktičnu obuku.
Kako bi izgledalo služenje vojnog roka
U javnosti se često postavlja pitanje šta zapravo znači tih 75 dana i da li je to dovoljno da se "od mladih ljudi naprave vojnici". Prema objašnjenjima iznetim u razgovoru sa stručnjacima, cilj nije stvaranje potpuno obučenih boraca, već sticanje osnovnih znanja i veština koje bi mogle da posluže u slučaju potrebe.
Kako objašnjava prof. dr i pukovnik u penziji Velibor Stević, ovakav vojni rok više predstavlja oblik osnovne obuke nego klasičnu vojnu pripremu kakva je nekada postojala. On navodi da se mladi ljudi tokom tog perioda upoznaju sa osnovama funkcionisanja vojske, disciplinom i organizacijom, ali da se ne pripremaju za neposredno učešće u ratu.
Istovremeno, naglašava i društvenu dimenziju boravka u kasarni, ukazujući da taj period može imati i elemente zajedničkog života i socijalizacije, što je za mnoge generacije ranije bilo značajno iskustvo.
- Velika je čast služiti vojsku. Velika je čast braniti otadžbinu. Velika je čast čuvati porodicu. Ovih 75 dana, to je jedno obično logorovanje gde naša omladina ide, druže se... Može to ova generacija. Mi smo narod koji voli vojsku. Nećemo mi da pravimo vojnike tamo. Nego ćemo samo da ih obučavamo. A za 75 dana on će da dobije neko osnovno znanje. Nije on još sposoban da ratuje. Mi ne pripremamo vojsku za rat - kaže Velibor Stević.
Da li će svi morati da služe
Jedno od ključnih pitanja jeste da li će vojni rok zaista važiti za sve ili će postojati izuzeci. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je upravo to suština cele ideje. Po njegovim rečima, vojni rok ima smisla samo ako se zasniva na principu potpune jednakosti - da svi, bez obzira na društveni status, zanimanje ili uticaj, imaju istu obavezu.
On upozorava da bi svako odstupanje od tog principa urušilo poverenje u sistem i dovelo do toga da se vojni rok doživljava kao selektivna obaveza. Ukoliko društvo nije spremno na takav model, smatra da bi trebalo razmišljati o drugačijim, fleksibilnijim rešenjima, kakva postoje u pojedinim evropskim državama.
Prigovor savesti i civilno služenje
Važan deo budućeg sistema odnosi se na prigovor savesti, odnosno pravo da se vojni rok služi bez nošenja oružja. Ovo pitanje je u prošlosti bilo posebno problematično, jer je, kako se navodi, dolazilo do zloupotreba - mnogi su koristili tu mogućnost kako bi u potpunosti izbegli vojnu obavezu.
Sada se najavljuje drugačiji pristup. Ideja je da oni koji ne žele da uzmu oružje i dalje budu deo sistema, ali uz drugačiji režim služenja, koji bi mogao da traje duže i da se odvija u okviru kasarne ili drugih institucija.
Time bi se, prema očekivanjima, napravila jasnija razlika između stvarnog prigovora savesti i pokušaja izbegavanja obaveze.
- Polazne ideje su da osobe koje ne žele da uzmu pušku u ruku služe u kasarni, u dvostrukom trajanju - jasan je Aleksandar Radić.
Koliko je država spremna za ovu odluku
Iako se pretpostavlja da vojska može relativno brzo da se prilagodi i organizuje prijem regruta, ostaje otvoreno pitanje ukupne spremnosti države. Radić ukazuje da vojska funkcioniše po principu naređenja i da će izvršiti zadatak, ali da je problem u tome što javnost nije dovoljno uključena u proces donošenja odluke.
Prema njegovim rečima, izostala je šira javna rasprava u kojoj bi građanima bili detaljno predstavljeni razlozi za uvođenje vojnog roka, kao i njegove prednosti i mane. U savremenom društvu, kako naglašava, nije dovoljno doneti odluku, već je potrebno i objasniti je i pridobiti podršku javnosti.
- Nema šta da se osećaju, nema šta da razmišljaju. Kad se naredi mora da se postupi, jer zapravo, polazna ideja vojnog roka mora biti egalitarizam. To je zapravo i nešto što bih prepoznao kao glavnu vrlinu vojnog roka u jednom društvu, a istovremeno u srpskom društvu i glavnu manu - rekao je Radić.
- Trebalo je ipak da čujemo mnogo argumenata zašto su neke stvari potrebne, da se pridobije javno mnjenje, da ne postoji ta slika nametanja. S jedne strane, ostavimo mentalitet srpskog naroda, mentalitet drugih naroda koji žive sa nama, koji je pozitivan prema ideji. Ali opet, ovo je 2026. godina, dužni ste da se bavite marketingom, dužni ste da stvorite sliku o tome da je nešto pozitivno.
Zašto vojni rok ako već postoji profesionalna vojska
Još jedno često pitanje jeste odnos između profesionalne vojske i obaveznog vojnog roka. U javnosti se često može čuti stav da je profesionalna vojska efikasnija i da jedan obučen vojnik može da zameni više regruta.
Ipak, kako objašnjavaju sagovornici, ova dva sistema ne isključuju jedan drugi. Profesionalna vojska ostaje nosilac odbrane, ali vojni rok služi da širi sloj stanovništva dobije osnovna znanja i sposobnosti. Ideja je da država ne zavisi isključivo od profesionalaca, već da ima i obučenu rezervu.
Kada bi sve moglo da počne
Prema dostupnim informacijama, trenutno je predviđeno da regruti budu raspoređeni u 17 kasarni širom zemlje, a prvi pozivi mogli bi da uslede krajem ove ili početkom naredne godine.
Međutim, i dalje se čeka precizno zakonsko rešenje koje će definisati sve detalje - od načina pozivanja, preko obuke, do prava i obaveza regruta.
