Najviše ovakvih slučajeva dešava se na auto-putu E75, naročito na deonici od Beograda ka Nišu, gde su složene saobraćajne petlje često zbunjujuće
Stručnjaci predlažu fizičke barijere poput plastičnih stubića kao efikasnu i jeftinu meru za sprečavanje ulaska u pogrešan smer,a li i otkrivaju šta su najveći uzroci
Samo dan nakon tragedije na putu Šabac-Ruma, kada je vozač "forda" nastradao na licu mesta, nakon što je vozeći u suprotnom smeru direktno udario u vozilo "golf" i usmrtio četiri osobe, u utorak, u toku samo nekoliko sati, zabeleženo čak pet novih slučajeva vožnje u kontra smeru na putevima Srbije, a juče još jedna i to kamiona na auto-putu u Beogradu. O alarmantnom nizu događaja govorili su na "Blic TV" dr Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja, Dejan Stević, potpukovnik Uprave saobraćajne policije i Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
Profesor Milan Vujanić ističe da je ovakav niz slučajeva neuobičajen u odnosu na ranije godine.
"Ako se vratimo unazad, ovakve pojave su bile veoma retke, što znači da se nešto promenilo. Ključno je utvrditi zbog čega vozači ulaze u pogrešan smer. U pitanju su situacije koje mogu biti posledica nepažnje, ali i ozbiljnijih faktora", naveo je Vujanić.
On dodaje da je posebno važno analizirati slučajeve u kojima su vozači preživeli, kako bi se utvrdili pravi uzroci i eventualno unapredile mere prevencije.
Potpukovnik Uprave saobraćajne policije Dejan Stević naveo je da statistika u poslednje tri godine pokazuje prosečno oko 18 slučajeva vožnje u kontrasmeru godišnje, što ne ukazuje na drastičan porast, ali zabrinjava zbog težine posledica.
"Sve nas je ostavilo bez teksta"
"U prethodnim godinama imali smo i smrtne ishode, ali ovaj poslednji slučaj od 27. aprila ostavio je sve bez teksta. Četiri života su izgubljena u direktnom čeonom sudaru. Četiri života. Vozač forda 1978. godište, 2000. godište vozač golfa. Sa njima putnici, muškarac i žena, 2003. i 2006. godište. Zaista jedna tragedija. I ono što nas je posebno ostavilo bez teksta, ali istraga će utvrditi o čemu se radi, jeste da je vozač koji je dozvolio sebi da vozi kontrasmerom, vozio čak 130 km/h!", rekao je Stević gostujući na našoj televiziji.
Isključuje mogućnost da je u pitanju nehatni slučaj, kao i da će dalja istraga utvrditi sve okolnosti koje su dovele do ove tragedije.
Šta su najveći uzroci vožnje u kontrasmeru u Srbiji
Na pitanje šta je najčešći uzrok da se vozač nađe u suprotnom smeru, Dejan Stević, potpukovnik Uprave saobraćajne policije, objašnjava da je u pitaju bahatost, zatim vozači koji to urade u apsolutnom umišljaju, one sa namerom, ali i neodgovorne vozače - oni koji snimaju izazova na TikToku.
Uglavnom u najvećem broju slučajeva su stariji vozači koji voze u kontrasmeru.
"Zaista se u najvećem broju radi o nehatu i radi se o ljudima koji to urade uprkos svoj toj signalizaciji koja je zaista uredna, što je neverovato", dodaje.
U pitaju je signalizacija koja predstavlja dva znaka sa jedne i druge strane - fluorescentne zelene boje sa ogromnom crnom šakom na kojoj stoji oznaka zabranjen smer crvenom bojom i belom.
"Najveći broj slučajeva vožnje u kontrasmeru dešava na auto-putu E75"
Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da se najveći broj slučajeva vožnje u kontrasmeru dešava na auto-putu E75, posebno na deonici od Beograda ka Nišu, do Požarevca. Tu je najveća koncentracija ovih nezgoda
Prema podacima ABS-a u proseku poslednjih pet godina jedno lice pogine upravo u ovim saobraćajnim nezgodama.
Otkrio je i da građani imaju mogućnost da Agenciji za bezbednost saobraćaja, putem mejl adrese abs@abs.gov kažu, ilustruju i obaveste gde im je uključenje na autoput bilo zbunjujuće.
Takođe, utoliko danas na zvaničnom sajtu ABS-a biće objavljen upitnik sa nekih pet pitanja, kako bi nadležni mogli brže da obrade podatke.
"Plastični stubići bi sprečili ulazak u kontrasmer"
Ulazak vozila u suprotan smer na auto-putu moguće je sprečiti jednostavnim i relativno jeftinim merama, smatra stručnjak za bezbednost saobraćaja dr Milan Vujanić.
Kako objašnjava, ključni problem nastaje na mestima gde se uključne i isključne trake nalaze paralelno, razdvojene samo punom linijom.
"Upravo tu vozači mogu da pogreše, pređu preko pune linije i uđu u deo namenjen za isključivanje. To je kritična tačka", rekao je Vujanić.
Prema njegovim rečima, rešenje je jednostavno.
"Postavljanjem plastičnih stubića na tim mestima praktično bi se onemogućilo da vozač slučajno skrene u pogrešan smer. To nije skupa mera, ali do sada nije bila prepoznata kao prioritet, jer problem nije bio ovako izražen", istakao je on gostujući na "Blic TV".
Vujanić dodaje da bi dodatne mere bile posebno korisne za vozače koji nisu uvek maksimalno koncentrisani.
"Signalizacija je uglavnom jasna i dovoljna za pažljive vozače. Međutim, ako neko skrene pažnju zbog telefona, razgovora ili vožnje po navici, onda dolazi do grešaka. Zato je važno uvesti fizičke prepreke koje bi takve propuste sprečile", naglasio je Vujanić.
"Policija reagovala za 10 minuta, društvene mreže sve važniji saveznik"
Potpukovnik Uprave saobraćajne policije Dejan Stević istakao je da Ministarstvo unutrašnjih poslova posebno je naglasio značaj društvenih mreža u otkrivanju i procesuiranju prekršaja.
"Imamo timove koji prate društvene mreže i to nam je u poslednjim slučajevima značajno pomoglo. Građani svojim objavama često doprinesu da brzo identifikujemo i procesuiramo ovakve ekstremne prekršaje", rekao je Stević.
On je naveo i konkretan primer brze reakcije policije u slučaju tragedije na auto-putu Šabac-Ruma.
"Vozač se na autoput uključio u 12.50, već u 12.53 dobili smo prijavu, a u 13.00 se dogodila nezgoda. Na licu mesta bili smo već u 13.10", istakao je Stević.
Prema njegovim rečima, saradnja sa građanima je ključna.
– Važno je da imamo registarski broj i informacije. Prošle godine imali smo 47 postupanja na osnovu objava sa društvenih mreža, dok smo ove godine do sada imali četiri. Potrebno je da svi zajedno radimo na povećanju bezbednosti – naglasio je on.
"Auto-putevi pod stalnim nadzorom, u planu mere upozorenja"
Stević je istakao da MUP dodatno unapređuje kontrolu saobraćaja kroz video-nadzor i prisustvo policije na terenu.
"Imamo posebne centre sa monitorima za praćenje auto-puteva, pojačali smo ljudstvo i praktično nema deonice koja nije pokrivena nadzorom", rekao je on.
Kako je dodao, presretači su stalno prisutni na auto-putevima, dok se tokom vikenda, kada je saobraćaj najintenzivniji, koristi i helikopterska jedinica.
"Policijski službenici iz helikoptera prate stanje na putevima kako bi na vreme uočili rizične situacije i reagovali", naveo je Stević.
On je najavio i mogućnost uvođenja dodatnih sistema upozorenja. MUP razmatra da se putem svetlosnih signalizacija na auto-putevima, takozvanih displeja, odmah emituju upozorenja o vozilima u suprotnom smeru, kako bi vozači na vreme bili obavešteni.
