Zabluda je da svi sa apnejom hrču: Podmukli poremećaj prolazi u tišini, a krije se iza dnevnih simptoma

Iako se dramatično hrkanje i nedostatak vazduha smatraju glavnim alarmom za opasni poremećaj disanja, najgori scenario često odvija u potpunoj tišini, ostavljajući jasne, ali naizgled nepovezane tragove tokom dana.

Glasno hrkanje je najprepoznatljiviji simptom apneje u snu (sleep apnea), ali ono nije siguran znak prisustva ovog hroničnog stanja koje ozbiljno narušava kvalitet života i ugrožava kardiovaskularni sistem. Zbog tog duboko ukorenjenog stereotipa, većina ljudi automatski odbacuje mogućnost da pati od ovog poremećaja ukoliko noći provodi u potpunom miru.

Takozvana tiha apneja predstavlja podmukli oblik ovog stanja koji godinama može da ostane neprepoznat, tiho uništavajući energiju, kognitivne funkcije i dugoročno zdravlje.

Apneja u snu bez hrkanja uopšte nije retkost

U medicini se apneja u snu definiše kao delimični ili potpuni prestanak protoka vazduha kroz disajne puteve tokom spavanja koji traje duže od 10 sekundi. Lekari ovaj poremećaj primarno dele na dve vrste:

• opstruktivnu apneju (OSA), koja nastaje usled fizičkog zatvaranja disajnih puteva uz prisutan rad muskulature,
• i znatno ređu centralnu apneju (CSA), kod koje mozak uopšte ne šalje impuls mišićima da udahnu vazduh.

Da je opstruktivna apneja u snu bez hrkanja i te kako moguća, pa i znatno češća nego što javnost misli, upozorava doktorka Sandžit Kaur, specijalista za medicinu spavanja iz Ohaja.

- Apneja u snu može da se desi čak i ako ne hrčete glasno, ili uopšte ne hrčete. Manje od 50 odsto slučajeva opstruktivne apneje u snu javlja se bez čujnog hrkanja, ali to se apsolutno dešava. Možda nećete imati hrkanje ili ćete imati samo veoma blago, povremeno hrkanje. Pritom, ako spavate sami, možda uopšte nećete ni biti svesni da hrčete - izveštava dr Kaur.

Ključni simptomi tihe apneje vidljivi su tokom dana

Kada izostane zvučni alarm u vidu hrkanja, ključni pokazatelj da telo prolazi kroz noćnu agoniju seli se u sate budnosti. Primarni znak jeste prekomerna dnevna pospanost, gde osobe koje pate od ovog poremećaja borave u stanju takozvane "moždane magle" i neobjašnjivog umora bez obzira na broj sati sna.

Međutim, dr Kaur ističe da spektar dnevnih simptoma tihe apneje uključuje i druge, vrlo specifične znake na koje treba obratiti pažnju:

• Osećaj izrazitog nemira, napetosti i razdražljivosti nakon buđenja.
• Uporne jutarnje glavobolje koje prolaze same od sebe tek kasnije tokom dana.
• Višestruka, naizgled neobjašnjiva noćna buđenja (koja pacijenti često pripisuju potrebi za toaletom).
• Hronični nedostatak fokusiranosti i životne energije tokom obavljanja svakodnevnih obaveza.

Hrkanje češće izostaje kod žena

Posebno zabrinjava podatak da su žene znatno sklonije da dožive opstruktivnu apneju na način koji potpuno odudara od klasičnog stereotipa glasnog hrkača.

- Kod žena se opstruktivna apneja obično javlja kroz suptilnije simptome, poput učestalih noćnih buđenja i hroničnog umora, bez ikakve istorije glasnog ili zveckajućeg hrkanja. Zbog toga se kod ženske populacije ovaj problem znatno ređe i znatno kasnije dijagnostikuje - objašnjava dr Kaur.

Ove reči prate i zvanične statistike. Prema podacima Britanskog udruženja za hrkanje i apneju u snu, odnos muških i ženskih osoba koje hrču iznosi 2,3 prema jedan. Drugim rečima, muškarci hrču češće i glasnije od žena, zbog čega tiha apneja kod ženske populacije duže ostaje neprimećena.

Kako nastaje tišina u blokiranim disajnim putevima

Opstruktivna apneja u snu nastaje kada se mišići i meka tkiva u grlu previše opuste tokom noći, što dovodi do delimičnog ili potpunog kolapsa i blokade disajnih puteva. Karakterističan zvuk hrkanja zapravo je posledica turbulencije i vibriranja vazduha koji pokušava da prođe kroz to suženje. Ali kao što je istaknuto, kod velikog broja pacijenata hrkanje može biti toliko blago, retko i povremeno da ostaje potpuno neprimećeno.

Faktori koji drastično povećavaju rizik od nastanka opstruktivne apneje, bez obzira na prisustvo zvuka, obuhvataju:

• gojaznost,
• starije životno doba,
• genetsku predispoziciju,
• hroničnu zapušenost nosa,
• konzumaciju alkohola i sedativa pre spavanja,
• kao i specifične anatomske strukture poput uvećanih krajnika ili uvučene donje vilice.

Potpuno odsustvo signala: Centralna apneja u snu

Za razliku od opstruktivne apneje, gde je problem u fizičkoj prepreci, kod centralne apneje u snu (CSA) problem leži u komandnom centru organizma.

- Centralna apneja u snu se po pravilu javlja bez ikakvog hrkanja. Ovde disajni putevi mogu biti potpuno prohodni, ali mozak propušta da pošalje pravovremeni signal mišićima da udahnu vazduh - naglašava dr Kaur iz Cleveland clinic.

Iako je centralna apneja u snu mnogo ređa od opstruktivne, ovaj oblik poremećaja najčešće je povezan sa ozbiljnim neurološkim i sistemskim stanjima, kao što su kongestivna srčana insuficijencija, pretrpljeni moždani udar ili hronična upotreba teških analgetika poput opioida.

Posledice odlaganja i značaj lečenja

Nedostatak zvučnih simptoma predstavlja najveću zamku za pacijente, jer direktno odlaže odlazak kod lekara.

- Ljudi koji ne hrču, ili koji nisu svesni da to čine, automatski pretpostavljaju da ne mogu imati apneju. U praksi je izuzetno često da pojedinci u ovim situacijama odlažu traženje stručne pomoći, pripisujući svoj dnevni umor stresu ili poslu - upozorava dr Kaur.

Medicina je jasna: nelečena apneja, bila ona tiha ili glasna, predstavlja tempiranu bombu u organizmu i povećava rizik od razvoja:

• visokog krvnog pritiska,
• poremećaja srčanog ritma (poput atrijalne fibrilacije),
• metaboličkih bolesti,
• trajnih kognitivnih oštećenja.

- S obzirom na kratkoročne i dugoročne posledice koje ovaj poremećaj ostavlja na kardiovaskularni sistem i mozak, blagovremena procena zdravstvenog radnika je od ključne važnosti - zaključuje dr Kaur.

Kako se uobičajeno leči slip apneja

Dobra vest je da se tiha apneja uspešno dijagnostikuje i leči, a kao zlatni standard lečenja pacijentima se najčešće preporučuje CPAP terapija. Reč je o aparatu koji preko posebne maske blago potiskuje vazduh pod pozitivnim pritiskom i drži disajne puteve otvorenim tokom cele noći, praktično "dišući umesto pacijenta" u trenucima pauza u disanju.

Pored modifikacije životnih navika i korekcije telesne mase, jedan broj slučajeva uspešno se rešava i hirurškim zahvatima, a u praksi se koriste i specijalne anatomske proteze za nos, vilicu ili jezik koje sprečavaju kolaps tkiva tokom noći.

Inovativne alternative u lečenju apneje

Savremena medicina i farmakologija neprestano razvijaju nove metode za držanje ovog poremećaja pod kontrolom:

• Pilula protiv hrkanja: Lek AD109, koji se se uzima jednom dnevno pre spavanja, prošao je kliničko ispitivanje faze 3, a američka Administracija za hranu i lekove (FDA) dala mu je status "ubrzanog odobrenja".
• Lekovi za epilepsiju: Određeni antiepileptici u novijim studijama pokazuju sličan, stabilizujući efekat na proces disanja tokom sna.
• GLP-1 lekovi :Poznati lekovi za gojaznost posredno pomažu kod apneje tako što redukuju težinu, čime se direktno smanjuje pritisak masnih tkiva na disajne puteve.
• Implantati u jeziku: Specijalne elektrode koje tokom noći nežno stimulišu mišiće i sprečavaju jezik da sklizne unazad i blokira grlo.
• Vežbe za mišiće lica: Ciljani treninzi muskulature lica i grla jačaju respiratorni trakt. Zanimljivo je da naučnici smatraju da čak i sviranje određenih duvačkih instrumenata može uspešno da ojača mišiće grla.

Trakice za nos: Olakšavaju disanje bez kapi, ali da li su stvarno spas protiv hrkanja

Prednosti i mane lepljenja usta trakom tokom noći: Da li mouth taping sprečava hrkanje