Procenjuje se da je 97 odsto ljudi doživelo deža vi barem jednom u životu
U slučajevima učestalih ili neobičnih epizoda, preporučuje se poseta lekaru, posebno ako se javljaju drugi zabrinjavajući simptomi
Deža vi je neobičan i prolazan fenomen koji je većina ljudi iskusila barem jednom u životu. Karakteriše ga iznenadna senzacija da je potpuno nova situacija već viđena ili proživljena u prošlosti. Iako svest jasno govori da je to nemoguće, intenzitet ovog doživljaja često ostavlja dubok utisak i izaziva zbunjenost u trenutku pojave.
Naučna istraživanja sugerišu da u pozadini ovog fenomena stoje složeni procesi u mozgu, pre svega privremeni nesklad između sistema za pamćenje i trenutno opažanje okoline. Iako tačni uzroci još nisu u potpunosti razjašnjeni, smatra se da ovaj kratkotrajni spoj u obradi informacija uspešno stvara upečatljivu iluziju prepoznavanja.
Šta je deža vi
Prema rečima neurologa dr Žan Kurija, deža vi je lažni osećaj bliskosti.
- Mozak stvara osećaj kao da ste već ranije bili u određenoj situaciji, ali niste. Zbog toga niste u mogućnosti da to povratite iz svog sećanja i ne možete da identifikujete stvarnu situaciju.
Ovaj fenomen se u svakodnevnom životu najčešće ispoljava kroz nekoliko tipičnih primera:
- Tokom razgovora: Osobu iznenada može da preplavi osećaj da je isti taj razgovor već vođen u prošlosti, pa se čak javlja i prividno predosećanje onoga što će sagovornik sledeće da izgovori.
- U uobičajenim situacijama: Čekanje u redu u kafiću može da izazove utisak da je cela scena već viđena, pri čemu položaj prisutnih ljudi u potpunosti odgovara tom prividnom sećanju.
- Pri novim susretima s prostorom: Tokom prve posete nečijem stanu, specifičan raspored nameštaja, osvetljenje ili prepoznatljiv miris mogu da pokrenu snažan, ali lažan osećaj ranijeg boravka na tom mestu.
- Obično postoji nesklad između tog osećaja bliskosti i znanja da ta situacija ne bi trebalo da vam bude bliska - primećuje dr Kuri za Cleveland Clinic.
Šta uzrokuje pojavu deža vi-ja
- Deža vi je uzrokovan disfunkcionalnim vezama između delova mozga koji igraju ulogu u prisećanju i prepoznavanju bliskosti. To je kratak spoj koji briše granicu između sećanja i novog iskustva - objašnjava dr Kuri.
Drugim rečima, to se dešava kada dođe do loše komunikacije između dva dela mozga:
- onog odgovornog za sećanja (slepoočni/temporalni režanj)
- i onog odgovornog za primanje novih informacija (hipokampus).
- Ako postoji problem u tome kako hipokampus komunicira sa svojim okruženjem, to može stvoriti lažno sećanje koje doživljavamo kao deža vi. Sećanja i nova iskustva se isprepliću jedno s drugim. To je poremećaj sistema za prepoznavanje i pamćenje koji vam daje taj lažni osećaj bliskosti - nastavlja dr Kuri.
Iako istraživači nisu sasvim sigurni zašto, neki sugerišu da su osobe podložnije deža vi-ju ako:
- Imaju visok nivo obrazovanja
- Mnogo putuju
- Pamte svoje snove
Zdravstvena stanja i deža vi
Neka zdravstvena stanja mogu da izazovu deža vi, uključujući:
- Umor ili nedostatak sna: Ako osoba ne spava dovoljno (ili nema dovoljno kvalitetan san), to može da poremeti procese prepoznavanja u mozgu. To takođe može da objasni zašto ljudi češće doživljavaju ovaj fenomen u večernjim satima.
- Stres i anksioznost: U trenucima stresa, mozak može da promeni način na koji opaža i obrađuje informacije. To je vrsta odbrambenog mehanizma koji stvara određenu distancu između onoga što se dešava oko osobe i načina na koji to doživljava.
- Migrene: Ljudi koji su skloni migrenama mogu da primete da doživljavaju deža vi ili tokom faze aure ili tokom same epizode migrene. Bol kod migrene može da bude dezorijentišući i oteža obradu novih informacija i prisećanje sećanja.
- Demencija: Ljudi koji imaju frontotemporalnu demenciju često doživljavaju uporan deža vi i skloni su tome da pokušavaju da racionalizuju tu iluziju.
- Epilepsija temporalnog režnja i napadi: Nisu svi napadi onakvi kakvi se viđaju u filmovima. Napadi koji su ograničeni na temporalni režanj mogu da izazovu kratak spoj koji stvara osećaj deža vi-ja, pre nego podrhtavanje ili druge motoričke simptome.
Kada potražiti pomoć zbog deža vi-ja
Povremeni deža vi nije razlog za brigu. Ali ako se doživljava često, ili ako traje duže od nekoliko sekundi ili dolazi sa drugim simptomima, vredi otići na pregled.
- Deža vi je povremena pojava kod zdravih pojedinaca, koja se obično dešava par puta godišnje. Ako se dešava dovoljno često da vas natera da se zapitate, vredi razgovarati sa svojim lekarom - kaže dr Kuri.
Takođe bi trebalo da se obavesti lekar ako su epizode deža vi-ja praćene drugim potencijalno zabrinjavajućim simptomima, kao što su:
Taj povremeni osećaj "bio sam ovde, uradio sam ovo" verovatno nije razlog za brigu. Uporan ili zabrinjavajući deža vi ne bi trebalo zanemarivati. U slučaju bilo kakvih sumnji u vezi sa uzrokom ove pojave, preporučuje se konsultacija sa izabranim lekarom ili direktan odlazak kod specijaliste neurologije radi stručne procene.
