Za razliku od klasičnog holesterola, Lp(a) ne može da se kontroliše ishranom već je stabilan tokom života
Testiranje nivoa Lp(a) preporučuje se svim odraslim osobama makar jednom u životu
Loša ishrana bazirana na ugljenim hidratima i trans-mastima, nedostatak fizičke aktivnosti, stres - sve su to dobro poznati krivci za razvoj bolesti kardiovaskularnog sistema. Međutim, kardiolozi upozoravaju na još jednog, javnosti gotovo potpuno nepoznatog, a izuzetno opasnog aktera.
U pitanju je lipoprotein (a), čija je koncentracija u organizmu genetski uslovljena. Ovaj parametar može da dovede do rane ateroskleroze, a posledično i do infarkta miokarda (srčanog udara) ili moždanog udara, čak i kod osoba koje žive besprekorno zdravim životom i nemaju nikakvu porodičnu istoriju srčanih oboljenja.
Zašto je visok nivo lipoproteina (a) opasan
Lipoprotein (a), skraćeno Lp(a), predstavlja specifičnu vrstu čestice nalik takozvanom "lošem" holesterolu (LDL), ali sa dodatnim proteinom koji ga čini znatno agresivnijim.
Njegova glavna opasnost leži u tome što se intenzivno taloži u zidovima krvnih sudova, dovodeći do njihovog brzog sužavanja i kalcifikacije. Pored toga, ova struktura podstiče stvaranje krvnih ugrušaka (trombova) i blokira prirodne mehanizme organizma za njihovo razlaganje.
Dok klasičan holesterol može da se reguliše ishranom, nivo Lp(a) ostaje gotovo nepromenjen tokom celog života jer direktno zavisi od našeg DNK kodu.
Svaka peta osoba u riziku a da to ne zna
Najveći problem je što se ovaj proces odvija potpuno bez simptoma. Procene stručnjaka pokazuju da čak jedna od pet osoba ima povišen nivo ovog lipoproteina, a da toga uopšte nije svesna.
- Pacijent u četrdesetim godinama dolazi na kardiološko odeljenje. Nikada nije pušio, nije gojazan, nema visok holesterol, hipertenziju ili druge faktore rizika, ali iznenada doživljava srčani udar. Ovo bi trebalo da bude znak za uzbunu, sugerišući da bi kod ovog pacijenta uzrok mogao biti povišen nivo lipoproteina (a) i da ga apsolutno mora izmeriti - kaže prof. dr Marćin Fijalkovski, šef Odeljenja za brzu kardiološku dijagnostiku na Prvoj kardiološkoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra u Gdanjsku (Poljska).
Kada je neophodno uraditi analizu krvi
Savremena nauka sve češće ukazuje da merenje holesterola u krvi često nije dovoljno precizno za procenu rizika od srčanih bolesti.
Zbog toga kardiolozi apeluju da bi test Lp (a) svaka odrasla osoba trebalo da uradi makar jednom u životu. To se navodi i u novim smernicima za holesterol, koje su objavljene u martu u časopisu "JACC", a koje preporučuju da svi odrasli barem jednom provere nivo Lp(a).
S obzirom na to da su vrednosti stabilne od ranog detinjstva, jedan uzorak krvi daje doživotni odgovor na pitanje da li osoba nosi ovaj genetski rizik.
Ko se nalazi u najvećoj grupi rizika
Dr Agnješka Mickjevič, kardiolog sa Prve klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Gdanjsku, savetuje da se nivo lipoproteina (a) prvenstveno određuje kod sledećih grupa pacijenata:
- Pacijenata sa prevremenom koronarnom arterijskom bolešću (kod žena mlađih od 60 godina i muškaraca mlađih od 55 godina).
- Osoba sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja.
- Pacijenata koji, uprkos niskom nivou LDL holesterola, i dalje imaju problema sa kardiovaskularnim događajima.
Normalne i rizične vrednosti nivo lipoproteina (a)
Referentne (normalne) vrednosti za ovaj parametar iznose od 5 do 29 miligrama po decilitru (mg/dl).
Svaki rezultat iznad 30 mg/dl pali ozbiljan crveni alarm, dok pacijenti sa nalazom preko 50 mg/dl automatski ulaze u zonu ekstremno visokog rizika od prevremenih i iznenadnih vaskularnih katastrofa.
Kako postupiti ako je rezultat povišen
Trenutno u medicini ne postoji široko dostupan lek koji bi ciljano i drastično spustio nivo samog lipoproteina (a). Ipak, saznanje da imate ovaj genetski rizik iz korena menja celokupnu medicinsku strategiju.
Ukoliko laboratorijski nalaz pokaže povišene vrednosti, kardiolozi primenjuju agresivnu terapiju usmerenu na sve ostale faktore koje možemo da kontrolišemo. To podrazumeva:
- spuštanje običnog LDL holesterola na minimum,
- rigidnu kontrolu krvnog pritiska,
- uvođenje zdravog stila života
- i, po potrebi, preventivnu upotrebu lekova protiv zgrušavanja krvi.
Na taj način se neutrališe ukupni rizik i sprečava da ovaj genetski faktor dovede do fatalnog ishoda.
Zašto je lečenje povišenog Lp(a) drugačije
Savremena kardiologija je dobro upućena u lečenje bolesti uzrokovanih visokim holesterolom, ali borba sa visokim nivoom lipoproteina (a) zahteva potpuno drugačiji pristup.
Prema rečima prof. dr Marčina Gručale, šefa Prve kardiološke klinike u Univerzitetskom kliničkom centru u Gdanjsku, nivo ovog parametra ne zavisi od ishrane ili fizičke aktivnosti. Štaviše, popularni i široko primenjivani lekovi za holesterol, poput statina i ezetimiba, ovde ne daju zadovoljavajuće rezultate.
Jedino farmaceutsko rešenje trenutno su savremeni lekovi iz grupe PCSK9 inhibitora, koji primarno snižavaju loš LDL holesterol, ali usput uspevaju da smanje i nivo Lp(a) do 30 procenata.
Afereza: Postupak sličan dijalizi kao rešenje
Da bi se drastično smanjili nivoi lipoproteina (a), pacijenti u svetu se podvrgavaju aferezi – posebnoj proceduri prečišćavanja krvi. Ovaj napredni postupak se u Poljskoj trenutno izvodi na Univerzitetskom kliničkom centru u Gdanjsku.
Afereza je proces veoma sličan dijalizi. Tretman traje od sat i po do tri sata i može da smanji nivoe Lp(a) u krvi za čak 70 procenata. Postupak je potrebno ponavljati svake jedne do dve nedelje, a kliničke studije pokazuju da ova redovna terapija dokazano smanjuje rizik od daljih infarkta i šlogova.
Nada u nove lekove koji su još u fazi ispitivanja
Na Univerzitetskom kliničkom centru u Gdanjsku trenutno su u toku velika klinička ispitivanja za potpuno novi lek, koji je razvijen ciljano za ljude sa kardiovaskularnim bolestima i ekstremno visokim nivoom lipoproteina (a).
Naučnici još uvek prikupljaju podatke kako bi sa stopostotnom sigurnošću potvrdili u kojoj meri ovaj lek dugoročno sprečava kardiovaskularne katastrofe, zbog čega on još uvek nije pušten u slobodnu prodaju na tržište. Do tada, rano testiranje i kontrola ostalih faktora rizika ostaju najmoćnije oružje koje pacijenti imaju.
