Naučnici iz Nemačke razvili su sistem koji omogućava prepoznavanje ljudi putem Wi-Fi signala sa tačnošću od 99,5 odsto.
Tehnologija može u realnom vremenu rekonstruisati 3D poze ljudi i prepoznati ih čak i kroz zidove.
Dok se nauka raduje tehnološkom proboju koji prepoznaje ljude sa gotovo stopostotnom tačnošću, stručnjaci hitno upozoravaju na opasnost od masovnog i tihog nadzora unutar naša četiri zida – za koji nam uopšte nije potreban telefon.
Većina nas Wi-Fi ruter posmatra samo kao plastičnu kutiju koja omogućava pristup društvenim mrežama i striming servisima. Međutim, revolucionarno istraživanje naučnika sa Karlsruškog instituta za tehnologiju (KIT) u Nemačkoj pokazalo je da ovi svakodnevni uređaji funkcionišu i kao izuzetno precizni radarski sistemi sposobni za masovni nadzor.
Istraživački tim sa KIT-a demonstrirao je sistem pod nazivom BFId, koji omogućava identifikaciju pojedinca sa zapanjujućih 99,5 odsto tačnosti, isključivo na osnovu toga kako ljudsko telo savija i oblikuje radio talase koji se kreću kroz prostoriju. Ono što ovo otkriće čini posebno alarmantnim jeste činjenica da osoba koju sistem prepoznaje ne mora da nosi pametni telefon, pametni sat niti bilo kakav elektronski uređaj. Čak i ako nam je telefon potpuno isključen, Wi-Fi nas "vidi".
Zamislite prostoriju ispunjenu Wi-Fi signalom kao bazen pun mirne vode:
- Svaki pokret pravi talase: Kada uđemo u sobu, naše telo (koje je oko 60 odsto voda) upija, blokira i odbija te radio talase.
- Jedinstveni biometrijski potpis: Način na koji hodamo, naša visina, širina ramena, pa čak i suptilni pokreti grudnog koša dok dišemo, menjaju te talase na potpuno jedinstven način. To se zove "gait recognition" (prepoznavanje hoda).
- AI radi kao prevodilac: Veštačka inteligencija uzima te izobličene talase i od njih sklapa sliku, slično kao što sonar na podmornici mapira dno okeana.
Istraživači su otišli toliko daleko da su uspeli da koristeći samo Wi-Fi signale i AI kreiraju 3D mapu ljudskih poza u realnom vremenu (mogli su da vide da li čovek sedi, stoji, leži ili podiže ruke), i to kroz zidove!
Problem nije samo u četiri zida
Istraživači upozoravaju na jednu činjenicu - ako prođemo pored kafića koji ima Wi-Fi mrežu, možemo biti identifikovani - čak i ako ne nosimo mobilni telefon sa sobom. Nije potreban poseban hardver za identifikaciju ljudi koji se nalaze u dometu WLAN-a. Dovoljno je da Wi-Fi uređaji u okolini osobe međusobno komuniciraju. Tako nastaju obrasci slični slikama koje prave kamere, ali na osnovu radio talasa. Zbog toga, pozivaju na odgovarajuće mere zaštite privatnosti.
- To funkcioniše slično kao obična kamera, s tim što se u našem slučaju za prepoznavanje koriste radio talasi umesto svetlosnih. Isključivanje uređaja ne pomaže, dovoljno je da su drugi Wi-Fi uređaji u našoj okolini aktivni - kaže profesor Torsten Strufe sa KIT-a.
Wi-Fi ruteri kao "tihi posmatrači"
- Ova tehnologija svaki ruter pretvara u potencijalno sredstvo za nadzor - upozorava Džulijan Todt iz KASTEL-a.
On dodaje da, ukoliko redovno prolazimo pored kafića sa Wi-Fi mrežom, tamo možemo biti identifikovani a da to i ne primetimo, i kasnije prepoznati.
Iako trenutno postoje lakši načini za praćenje, poput nadzornih kamera, sveprisutne bežične mreže mogle bi postati gotovo sveobuhvatna infrastruktura za nadzor sa jednom zabrinjavajućom osobinom: one su nevidljive i ne izazivaju sumnju, a postoje u gotovo svim domovima, kancelarijama, restoranima i javnim prostorima.
Gotovo 100 odsto tačnost
U studiji sa 197 učesnika, tim je mogao da utvrdi identitet osoba sa gotovo 100 odsto tačnosti – nezavisno od ugla posmatranja ili načina hoda.
- Tehnologija je moćna, ali istovremeno nosi rizike po naša osnovna prava, posebno privatnost - naglašava profesor Strufe.
Fizika i matematika iza ovog projekta jesu ogroman uspeh za svetsku nauku, ali istovremeno pale crveni alarm za sve nas. Naši domovi su već puni ovih nevidljivih radarskih talasa, a tehnologija njihovog "čitanja" napreduje mnogo brže nego zakoni i bezbednosni protokoli koji bi trebalo da nas zaštite.
Nemački istraživači su zato uputili hitan apel svetskim organizacijama koje se bave internet standardima da pod hitno uvedu obavezno šifrovanje za ove podatke. Dok se to ne desi, naša privatnost unutar sopstvenog doma ostaje ranjiva pred uređajima na koje se svakodnevno oslanjamo. Vazduh oko nas više ne prenosi samo internet – on prenosi i našu digitalnu siluetu.
