Ekstremno visoke temperature i sparina sve češće ugrožavaju zdravlje ne samo starijih, već i mlađih osoba
Mladi često kolabiraju u prevozu zbog niskog pritiska i poremećenog ritma spavanja i vežbanja
Leto je tek počelo, a ekstremno visoke temperature praćene sparinom već uveliko pune ordinacije Hitne pomoći. Iako smo navikli da su tokom toplotnih talasa najugroženiji stariji hronični bolesnici, lekari upozoravaju da pravila više nema. Doktorka Biserka Obradović otkriva ko je sve u riziku, koje fatalne greške pravimo u pokušaju da se rashladimo i kako da sačuvamo zdravlje tokom vrelih letnjih dana.
Hronični bolesnici nisu samo stari ljudi
Kako ističe doktorka Obradović, starosna granica kardiovaskularnih i drugih oboljenja se znatno pomerila, pre svega zbog lošeg načina života, nepravilne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. Na ove hronične bolesnike i te kako nepovoljno utiču nagle vremenske promene u vidu toplotnog talasa koji je, kako je saopštio RHMZ stigao u Srbij.
"Obično kažemo da su hroničari stari bolesnici, međutim, povišen krvni pritisak imamo i kod znatno mlađih osoba", naglašava doktorka za "Blic", i dodaje da hronični bolesnici uglavnom već znaju kako da se čuvaju, ali da se ne sme zaboraviti da oni više nisu isključivo starija populacija.
Pored hroničnih bolesnika, na vremenske oscilacije burno reaguju i meteoropate, koji čine čak oko 30 odsto populacije. Oni nagle promene vremena mogu osetiti i 24 do 48 sati ranije, što je praćeno malaksalošću, glavoboljom, vrtoglavicom, nervozom, depresijom i lošim snom.
"Kod njih se hormon stresa ACTH, koga luči hipofiza, luči u većim količinama, tako da se oni teže prilagođavaju novonastalim uslovima sa visokim temperaturama", objašnjava sagovornica "Blica".
Zašto mladi masovno padaju u nesvest po autobusima
Visoke temperature su ključni klimatski faktor koji drastično obara krvni pritisak. Da bi održao telesnu temperaturu na optimalnih 36 stepeni, naš organizam širi krvne sudove i znoji se, što dovodi do dodatnog pada pritiska. Ovo je posebno opasno za omladinu.
"Baš mladi su te osobe koje vrlo često vidimo po autobusima da im je loše i da kolabiraju, jer oni uglavnom imaju problem sa niskim krvnim pritiskom", upozorava doktorka Obradović.
Dodatni problem kod mlađe populacije je i potpuno poremećen ritam spavanja i vežbanja.
"Mnogi vole da treniraju u večernjim satima, što lekari nikako ne preporučuju tokom vrelih dana, jer se time provocira lučenje kortizola umesto melatonina, pa organizam ne zna kada treba da spava, a kada da bude aktivan. Takođe, visoka vlažnost vazduha predstavlja ogroman problem i za astmatičare, kod kojih nedostatak kiseonika u vazduhu vrlo često izaziva teške astmatične napade", navodi ona za "Blic".
Opasnost od infarkta i velika zabluda o hladnoj vodi
Znojenjem telo gubi veliku količinu tečnosti i elektrolita, pa ukoliko ih ne nadoknadimo, naša krv postaje znatno gušća.
"Vrlo često u ovom periodu dolazi do infarkta, kako srca tako i mozga, baš zbog te gustine krvi, zavisno od toga gde se taj naš tromb zaustavi", napominje dr Obradović, i apeluje na pacijente koji piju terapiju za povišen pritisak da obavezno, u saglasnosti sa svojim lekarom, revidiraju doze lekova.
Mnogi u pokušaju da se momentalno rashlade posežu za ledenom vodom, sladoledom ili gaziranim sokovima iz frižidera, što je, prema rečima doktorke - kardinalna greška!
"Svi mislimo da ćemo se rashladiti ako uzmemo neko hladno piće ili sladoled, a zapravo je suprotno. Mozak dobije informaciju da je nešto hladno, on sužava krvne sudove, zaustavlja hlađenje i ubrzo posle tog unošenja dolazi do naglog znojenja jer organizam tek onda pokušava da se rashladi", objašnjava doktorka.
Takođe, konzumiranje hladnih pića neposredno nakon jela blokira varenje, pa je izuzetno štetno "zalivati" dobar ručak hladnim napicima ili gaziranim sokovima.
Šta da radite kada upeče zvezda
Da biste letnje dane proveli uživajući, a ne u čekaonici Hitne pomoći, poslušajte sledeće savete naše lekarke:
- Pravilna hidratacija: Pijte tečnost koja nije hladna i to u znatno većim količinama nego u normalnim uslovima. Uvek nosite flašicu vode sa sobom kako biste nadoknadili tečnost i elektrolite i izbegli kolabiranje.
- Oprez sa kafom i energetskim pićima: Smanjite unos kafe jer je ona jak diuretik. "Jedna šoljica kafe izbaci sedam šoljica tečnosti", upozorava lekarka, i dodaje da treba smanjiti i energetske napitke.
- Lagana ishrana: Zaboravite na jaku i masnu hranu, ona je rezervisana za zimski period. Savetuje se što više salata, svežeg voća i povrća, a posebno paradajza zbog visokog sadržaja kalijuma.
- Pametno oblačenje: Nosite isključivo pamučnu odeću koja propušta vazduh, ali pazite da materijali ne budu potpuno providni kako biste se zaštitili od ultraljubičastog zračenja.
- Šetnja samo ujutru: Fizičku aktivnost i šetnje ostavite za jutarnje sate, a ako morate napolje po najvećem suncu, obavezno ponesite šešir i naočare za sunce.
Za kraj, doktorka Obradović ima i važan savet za očuvanje opšteg mentalnog i fizičkog zdravlja: "Mi biramo stres, a stres bira bolest. Lepo raspoloženje nam je dobar preduslov da uživamo i u ovom lepom vremenu".
