Na obali Tise primećena su želatinozna stvorenja nalik meduzama, što je izazvalo zabrinutost građana
Radi se o džinovskim mahovnjakinjama (Pectinatella magnifica), kolonijama sitnih organizama potpuno bezopasnim za ljude
Fotografije neobičnih, želatinoznih stvorenja nalik meduzama primećenih na obali Tise izazvale su lavinu komentara na društvenim mrežama. Zabrinuti građani zapitali su se da li je reč o nekoj opasnoj vrsti organizma ili nekoj vrsti zagađenja.
Međutim, razloga za paniku nema zato što su to, prema rečima stručnjaka, obične "rečne meduze" kako ih kolokvijalno nazivaju. Reč je o organizmima poznatim pod nazivom džinovske mahovnjakinje (Pectinatella magnifica), fascinantnoj vrsti koja iz godine u godinu sve više privlači pažnju biologa, ali i iznenađuje kupače širom Srbije.
Šta su zapravo džinovske mahovnjakinje
Iako na prvi pogled deluje kao jedan čudnovati, džinovski organizam, ova pojava je u stvari kolonija hiljada minijaturnih jedinki zvanih zooidi. Oni zajedno luče pihtijastu masu sluzi koja može dostići prečnik i od nekoliko desetina centimetara, a neretko dostiže veličinu košarkaške lopte.
Ovi organizmi hrane se mikroorganizmima i suspendovanim česticama iz vode putem filtarskog sistema, zbog čega imaju prirodnu ulogu "čistača" i indikatora kvaliteta vode.
Otkud u Tisi i da li su opasne za ljude
Najočiglednije i najvažnije pitanje za sve kupače na Tisi jeste bezbednost. Džinovske mahovnjakinje nisu opasne po ljude niti po okolinu. Ne "ujedaju", odnosno ne "peckaju", ne ispuštaju otrove i potpuno su bezopasne za dodir, iako njihov pihtijasti izgled mnogima deluje odbojno.
- Najčešća reakcija građana kada vide meduze u vodi jeste strah da bi mogle da izazovu opekotine poput morskih vrsta. Ovo je potpuno jedno bezazleno biće koje tu obitava. Nekih godina ih je više, nekih godina ih je manje, zavisno od hidrometeorološke situacije i od toga da li uslovi pogoduju njihovom umnožavanju. Svakako nema razloga za paniku - pručio je prof. dr Aleksandar Hegediš, savetnik za riblji fond i kvalitet vode.
Radi se o invazivnoj vrsti koja je poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je stigla još krajem 19. veka preko rečnih trgovačkih puteva i balastnih voda. Iako nisu autohtona vrsta, do sada nije zabeleženo da dramatično narušavaju ravnotežu domaćeg ekosistema, osim što u manjim stajaćim vodama mogu napraviti mehaničke probleme ukoliko zapuše cevi ili mreže.
Kada se pojavljuju i da li je njihova pojava neuobičajena
Pojava Pectinatella magnifica u ovom periodu godine nije neočekivana. One vole toplu, sporu i stajaću ili sporo tekuću vodu sa dosta organskih materija.
Najčešće se pojavljuju tokom kasnog leta, u julu i avgustu, kada reke uspore svoj tok, a temperatura vode dostigne maksimum. Čim stignu prvi hladniji jeseni dani i temperatura vode opadne, ove želatinozne kolonije se prirodno raspadaju i nestaju sa površine.
Viđane na Tisi, ali i na drugim rekama
Iako su fotografije sa Tise ponovo pokrenule raspravu, ovo nije prvi put da su mahovnjakinje zabeležene u našim vodama. Na samoj Tisi njihovo prisustvo je sporadično beleženo i proteklih godina, naravno uvek u najtoplijim letnjim mesecima.
Osim Tise, džinovske mahovnjakinje u Srbiji ranije su zvanično uočene i dokumentovane na više lokaliteta: u Dunavu, Savi, kao i na pojedinim jezerima i kanalima Mreže DTD (Dunav-Tisa-Dunav), poput kanala u blizini Novog Sada i Sombora, ali i na Srebrnom jezeru.
Stručnjaci poručuju da, ako ih sretnete dok se kupate ili vozite čamac, nema razloga za brigu – samo ste naišli na još jedan dokaz koliko je priroda dinamična i prilagodljiva i da nema potrebe da ih dirate a kamoli uništavate.
