Evropske obale ovog leta beleže masovno pojavljivanje meduza i portugalskih galija zbog izuzetno toplih mora.
Porast temperature vode uzrokovan klimatskim promenama povezan je sa širenjem ovih organizama, što potvrđuju naučna istraživanja.
Evropske obale ovog leta suočavaju se sa prizorima koji su nekada bili karakteristični za mnogo toplija mora. Dok temperature vode dostižu izuzetno visoke vrednosti, na plažama se pojavljuje sve više meduza, ali i portugalskih galija - otrovnih morskih organizama čiji pipci mogu da budu dugi čak 30 metara.
Njihovi providni plavi, ljubičasti ili ružičasti mehuri podsećaju na jedra starih portugalskih ratnih brodova, po čemu su i dobile ime. Međutim, ispod površine vode kriju se dugački pipci sa žarnim ćelijama koji mogu da izazovu izuzetno bolan ubod.
Vlasti duž Biskajskog zaliva poslednjih nedelja upozoravaju na sve češću pojavu portugalskih galija na plažama koje su tokom letnjih vrućina prepune turista.
Meduze zaustavile nuklearni reaktor
Razmere ovogodišnje pojave možda se najbolje vide u Francuskoj, gde problem nije ostao ograničen samo na kupače. Jedan nuklearni reaktor kompanije EDF na severu zemlje morao je da bude isključen nakon što je "masovni dolazak" meduza začepio pumpe sistema za hlađenje. Sličan incident dogodio se i prošle godine.
Ovogodišnje pojavljivanje velikog broja meduza i njima srodnih organizama poklopilo se sa izuzetno snažnim morskim toplotnim talasom u Evropi, zbog čega naučnici sve intenzivnije istražuju koliko zagrevanje okeana doprinosi njihovom širenju.
Sredozemno more toplije za oko dva stepena
Naučnici okupljeni oko projekta World Weather Attribution zaključili su da bi tako visoke temperature evropskih mora bile praktično nemoguće bez globalnog zagrevanja. Njihovi modeli pokazuju da su klimatske promene izazvane sagorevanjem fosilnih goriva tokom prošlog meseca podigle temperaturu Sredozemnog mora za oko dva stepena Celzijusa.
Na području Biskajskog zaliva i Pirinejskog poluostrva uticaj je procenjen na oko 1,4 stepena, dok je na području Irskog mora i Lamanša iznosio oko 1,3 stepena.
Nekada jednom u 12 godina, sada gotovo svake godine
Tokom pojedinih morskih toplotnih talasa populacije meduza mogu naglo da porastu baš u trenutku kada druge vrste počinju da nestaju. Ovi organizmi bolje podnose smanjenu količinu kiseonika i hranljivih materija povezanu sa zagrevanjem mora, a pogoduje im i prekomerni izlov njihovih prirodnih predatora, prenosi Večernji.hr
Albert Kalbet iz Instituta za nauke o moru u Barseloni naveo je primer ljubičaste meduze, poznate i kao "mauve stinger". Njena masovna pojavljivanja u Sredozemlju nekada su beležena otprilike jednom u 12 godina, dok se danas pojavljuje gotovo svake godine.
Ipak, naučnici upozoravaju da veza između zagrevanja mora i povećanja broja meduza nije sasvim jednostavna. Još nema dovoljno preciznih podataka o njihovim populacijama na otvorenom moru, pa se istraživači često oslanjaju na dojave građana i opažanja spasilaca na plažama. Neke vrste bolje uspevaju upravo u hladnijim vodama, a događa se i da se povećan broj meduza uz obalu pojavi mesecima nakon završetka toplotnog talasa.
Sredozemlje je, međutim, među evropskim područjima koja su posebno pogođena klimatskim promenama. Prema podacima World Weather Attributiona, zagreva se približno dvostruko brže od svetskog proseka.
Više od 1.000 uboda za dve nedelje
Opasnost za kupače nije samo teorijska. Vlasti u Arkašonu ovog meseca su privremeno zabranile kupanje na glavnoj gradskoj plaži upravo zbog portugalskih galija.
Na francuskoj baskijskoj obali za samo dve nedelje zabeleženo je više od 1.000 njihovih uboda. Upozorenja su izdata i u španskom San Sebastijanu i francuskom regionu Pirineji-Atlantik, dok su na pojedinim plažama podignute posebne bele zastave sa ljubičastim simbolima kojima se kupači upozoravaju na opasnost.
Ubod portugalske galije najčešće nije smrtonosan, ali, prema rečima Antajan, oko deset odsto ubodenih osoba zahteva bolničko lečenje.
Među slučajevima zabeleženim ovog leta bila je i mlada žena kojoj su nakon kontakta ostali ožiljci na licu, dok su jednog iskusnog spasioca kolege morale da izvuku iz mora nakon što je tokom jutarnjeg plivanja naišao na portugalsku galiju.
Izgleda kao meduza, ali to zapravo nije
Iako izgledom podseća na meduzu, portugalska galija zapravo nije jedan organizam. Sastoji se od kolonije međusobno povezanih specijalizovanih jedinki koje zajedno plutaju, hvataju plen i razmnožavaju se.
Mogu da putuju u grupama koje broje više od hiljadu primeraka. Poslednjih godina primećene su i daleko na severu Velike Britanije, sve do Kambrije.
Neobični prizori i u Jadranu
Ni Jadran poslednjih leta nije bez neobičnih prizora. Kupači sve češće prijavljuju velike nakupine različitih želatinoznih morskih organizama, mada pritom nije uvek reč o meduzama.
Prošlog leta pažnju su privukle velike količine providnih organizama u moru koje su mnogi kupači na prvi pogled zamenili za meduze. Dr Olja Vidjak iz Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu tada je objasnila da je zapravo reč o salpama.
- Ovde se ne radi o meduzama, nego o planktonskim plaštenjacima (Tunicata) iz reda Salpida (salpe). Zajedno sa bačvicama (Doliolida) i pirosomama (Pyrosomatida), salpe spadaju u razred dvootvorki (Thaliacea), nisu opasne i nemaju nikakve žarne ćelije - objasnila je Vidjak.
Novi prizori zabeleženi su i ovog leta u Istri. Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije mora kod Rovinja prepunog meduza koje se nalaze tik ispod površine. Korisnici koji su ih snimili navode da je zbog njihove brojnosti na pojedinim mestima kupanje bilo gotovo nemoguće.
Naučnici zato nastavljaju da prate promene u evropskim morima i pokušavaju da utvrde koliko zagrevanje vode, promene morskih struja i vetrova utiču na sve češće masovne pojave meduza i drugih organizama koji su nekada na pojedinim evropskim obalama bili mnogo ređi.
