Pad interesovanja za nastavničke smerove Ministarstvo planira da reši tretiranjem tih zanimanja kao deficitarnih, povećanjem plata i većim uključivanjem stručnjaka u izradu programa
Srednje stručno obrazovanje reformisano je u skladu sa potrebama tržišta i privrede, s posebnim akcentom na dualni sistem obrazovanja i stalnu modernizaciju nastavnih planova
Godinu dana od formiranja Vlade Đura Macuta, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković u intervjuu za Blic otvoreno govori o stanju u obrazovanju od kako je on postao ministar, padu interesovanja za nastavničke smerove na fakultetima, upotrebi mobilnih telefona i primeni veštačke inteligencije u školama, borbi protiv vršnjačkog nasilja, kao i planovima Ministarstva prosvete za budući rad.
Kada se osvrnete na godinu dana od kada ste na čelu Ministarstva prosvete, šta je bio najveći izazov?
- U trenutku kada sam preuzeo resor, obrazovni sistem je bio u dubokoj krizi, na većini univerziteta nije bilo nastave, postojale su blokade, a ni pojedine srednje škole nisu radile u punom kapacitetu. Moj prvi i osnovni cilj bio je da se sistem vrati u stanje zakonitog i redovnog rada. Vlada je otvorila dijalog sa predstavnicima svih univerziteta u Srbiji, ponudili još na prvom sastanku moratorijum na blokade, ukazivali na nužnost nadoknade nastave, povratak u režim normalnog studiranja i početak akademske godine. Odobrili smo posle toga kvote za upis u narednu godinu, iako nije do kraja realizovana nadoknada. Omogućili smo i različite modele nastave da se, uprkos svemu, nadoknadi propušteno i sačuva školska i akademska godinu.
"Ministarstvo zagovara politiku normalizacije rada na visokoškolskim ustanovama"
Iza nas je specifična godina u obrazovnim ustanovama, posebno kada su u pitanju univerziteti. Gde smo sada? Kakav je danas realan presek stanja na fakultetima u Srbiji, nakon podatka koje je izneo predsednik Srbije da je 2025. diplomiralo čak 11.000 studenata manje?
- Ministarstvo zagovara politiku normalizacije rada na visokoškolskim ustanovama. Zalažemo se za to da univerzitet funkcioniše u skladu sa onim što je njegova primarna svrha, a primarna svrha je transfer, proširenje i verifikacija znanja kod studenata. Ne može se ignorisati činjenica da je visok nivo politizacije imao ozbiljne posledice po obrazovanje. Na univerzitetima se, umesto nastavnog procesa, u jednom trenutku više govorilo o političkom angažmanu. Posledice su konkretne i merljive - manje diplomiranih studenata, slabiji odziv na upisima i pad interesovanja mladih. Obrazovanje mora da bude sfera koja će biti u potpunosti lišena upliva dnevne politike. Zato insistiramo da se sistem vrati svojoj osnovnoj funkciji - znanju.
Država je vraćala 50 odsto školarina samofinansirajućim studentima, do kada će ta mera biti nastavljena?
- Prošle godine više od 52.000 samofinansirajućih studenata dobilo je povraćaj dela školarine. Ove godine smo obezbedili četiri milijarde dinara za svrhe povraćaja školarine samofinansirajućim studentima. Takođe, pokriveni su i materijalni troškovi fakulteta, iako mnoge ustanove nisu radile u punom kapacitetu.
"Pokušaćemo da nastavnička zvanja u ovih 5 oblasti tretiramo kao deficitarna"
Kako zaustaviti pad interesovanja za nastavničke smerove na fakultetima?
- To je složen problem i ne može se rešiti jednom merom. Ministarstvo će pokušati da nastavnička zvanja u oblasti matematike, fizike, hemije, geografije, biologije tretiramo kao deficitarna zvanja. To bi dovelo do korekcije koeficijenta i mogućnosti da ljudi koji se opredele za taj poziv imaju veće zarade. Takođe, voleo bih da najstručniji ljudi iz tih oblasti koje su vitalne za obrazovanje mladih naraštaja budu više uključeni u rad onih komisija koje osmišljavaju planove i programe za osnovnu i srednju školu. Veća konkurencija u visokom obrazovanju, i podsticaj privatnoj inicijativi mogla bi da doprinese kvalitetu, jer tamo gde postoji monopol, često dolazi do stagnacije.
Najavili ste sveobuhvatnu proveru bezbednosnih protokola na 250 visokoškolskih ustanova u Srbiji kako bi se osigurala bezbednost studenata i zaposlenih. Dokle se stiglo sa tim procesom, šta se sve proverava?
- U ovom trenutku nadzori teku u pedeset visokoškolskih ustanova, a neposredni povod je tragedija na Filozofskom fakultetu u kojoj je nastradala studentkinja. To nije nikakav hir ni ministra, niti neka represivna politika Vlade i Ministarstva prosvete. To je obaveza koju Ministarstvo prosvete ima prema društvu. Nakon inspekcija videćemo koliko su se poštovali bezbednosni protokoli i da li postoje. Mi želimo da studenti budu bezbedni i da mogu da pohađaju visokoškolske ustanove bez ikakvih problema.
"Srednje stručno obrazovanje mladima mora da da znanja i veštine koje su ima potrebne da bi u budućnosti"
U kom pravcu se razvijaju novi smerovi u srednjim stručnim školama?
- Srednje stručno obrazovanje mladima mora da da znanja i veštine koje su ima potrebne da bi u budućnosti, kada počnu da rade na dobar način obavljali poslove za koje su se opredelili. Svi naši napori usmereni su u tom pravcu i ono što mogu reći jeste da su, nakon nekoliko godina usklađivanja sa potrebama privrede, svih oko 200 obrazovnih profila koji će se naći u ponudi srednjih stručnih škola za narednu godinu reformisani, odnosno prilagođeni potrebama tržišta i privrede. Ono što je značajno jeste da naš sistem srednjeg stručnog obrazovanja može da odgovori i na potrebe konkretnih poslodavaca, kroz dualni sistem obrazovanja, na koji ćemo dodatno staviti akcenat u narednom periodu. Bez obzira na činjenicu da su reformisani svi programi nastave i učenja u srednjim stručnim školama i usaglašeni sa potrebama tržišta rada, zahtevi privrede i poslodavaca u pogledu znanja i veština radne snage svakodnevno menjaju, jer se menjaju tehnologije, poslovni i proizvodni procesi. Zato je reforma planova nastave i učenja stalni proces.
Šta će biti sa upotrebom mobilnih telefona u školama?
- Mobilni telefon kao sredstvo zabave nema šta da traži na času, ali kao obrazovni alat može biti veoma koristan. Uskoro ćemo napraviti protokole o korišćenju mobilnih telefona, i već smo u procesu digitalne transformacije obrazovanja. Radimo na tome sa Centrom za robotiku i veštačku inteligenciju Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, i organizovali smo niz obuka koje treba da podignu nivo digitalne pismenosti nastavnika.
"Veštačka inteligencija može da unapredi proces učenja"
Koliko je moguća primena veštačke inteligencije u školama?
- Veštačka inteligencija je već realnost, i može da unapredi proces učenja, ali ne može da zameni nastavnika. U narednim mesecima pripremamo kodeks za njenu upotrebu u obrazovanju. Trenutno oko 40 odsto škola ima tehničke uslove za primenu veštačke inteligencije, a u narednom periodu radićemo na dodatnim ulaganjima, i očekujem se da će za tri do pet godina taj proces biti potpun.
Šta je ključno kada je u pitanju borba protiv vršnjačkog nasilja u školama?
- Bezbednost dece, borba protiv vršnjačkog nasilja, nisu isključive teme i briga škola, nastavnika i Ministarstva prosvete, iako je upravo obrazovni sistem pod lupom javnosti kad god se desi neka pojedinačna situacija. Ono što je važno reći jeste da sistem za prevenciju i reagovanje na vršnjačko nasilje u školama postoji i funkcioniše. Škole i školski timovi reaguju u slučajevima nasilja po tačno utvrđenim procedurama, ali i sprovode preventivne mere i aktivnosti koje podstiču saosećanje, drugarstvo, mirno rešavanje sukoba i slično. Da bi efekat bio dobar, neophodno je i da roditelji budu aktivni učesnici ovih aktivnosti, ali i konstruktivni partneri u rešavanju u pojedinačnih situacija. Neophodno je i da se uključe i budu efikasni i drugi državni sistemi poput sistema socijalne i zdravstvene zaštite, tužilaštva, policije, kako bi odgovor na nasilje bio sveobuhvatan.
Kada nas očekuje jednosmenski rad u svim školama?
- To je proces koji zahteva velika ulaganja. Trenutno oko 400 škola već radi u tom režimu. Sa Svetskom bankom pokrećemo pilot projekat za 20 škola, a plan je da u naredne četiri godine više od 100 škola bude prilagođeno jednosmenskom radu. To podrazumeva ne samo infrastrukturu, već i dodatne sadržaje za decu - od učenja do vannastavnih aktivnosti.
Šta je plan Ministarstva prosvete za naredni period?
- Moj osnovni cilj bio je da obrazovni sistem ponovo funkcioniše - da se nastava odvija, da škole rade, da univerziteti ispunjavaju svoju svrhu. U narednom periodu želim da taj sistem dodatno unapredimo - kroz bolju organizaciju, digitalizaciju i veće ulaganje u ljude. Spreman sam za dijalog sa svima koji žele da doprinesu, jer obrazovanje mora biti zajednički interes, iznad svih drugih razlika.
