Operacije su vodili stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom, a međunarodna pomoć nije bila potrebna jer je domaćih snaga bilo dovoljno
Ruski avion "Iljušin", sa nosivošću od 42 tone vode, angažovan je zbog logističkih prednosti i efikasnog dejstva na vatrenu liniju
Dramatična borba sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari pokazala je svu surovost prirode, ali i hrabrost spasilaca. Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a, Luka Čaušić je u uključenju za "Jutro na Blic" na Blic TV, detaljno opisao kritične momente u kojima su ekstremne temperature, olujni vetar i specifičan pesak pretvarali svaku sekundu u borbu za spasavanje naselja.
Požari u ovom osetljivom ekosistemu ponovo su stavili nadležne na veliki test, ali je Luka Čaušić naglasio da su operativne odluke i stručnost bile presudne. Odbrana Šušare i ključna uloga ruskog „iljušina“ potvrđuju da su pravovremena procena, dobra logistika i požrtvovanost svih službi sačuvali ljudske živote i domove od razorne vatre.
Sve o požarima u Srbiji u našem blogu uživo.
- Juče se vodila neverovatna bitka za svaku kuću u naseljima Grebenac, Kajtasovo i Trujino naselje. To su bili neverovatni napori koje ne možete opisati rečima, već samo videti na licu mesta. Uspešno smo odbranili i spasili sve kuće. Međutim, noć je od 23 časa postala izuzetno izazovna jer je vatra usled jakog vetra preskočila i bukvalno jurnula ka naselju Šušara - rekao je Čaušić.
Zbog jakog vatrenog obruča prilaz selu u prvom trenutku bio je onemogućen, pa je doneta odluka o evakuaciji.
- Naše jedinice u prvom momentu nisu mogle da prođu i zaštite prilaz selu, zbog čega je oko 23 časa naređena evakuacija naselja Šušara. Ipak, nadljudskim naporima pripadnika Sektora za vanredne situacije i pripadnika 72. Specijalne brigade koji su bili na toj lokaciji, sprečili smo da požar stigne do kuća i kompletno naselje je sačuvano. U isto vreme, na suprotnom kraju izbio je požar između Grebenca i Kajtasova, ali je nakon višesatne borbe i taj deo lokalizovan i ugašen - istakao je Čaušić.
Zašto je za Peščaru izabran baš ruski „iljušin“
Odgovarajući na pitanje o međunarodnoj pomoći i angažovanju ruskog aviona „Iljušin“, Čaušić je naglasio da se procena potreba vrši direktno na terenu i da ljudstva ima dovoljno.
- Sa kolegama iz okruženja i Evropskim koordinacionim centrom za mehanizam civilne zaštite sarađujemo na dnevnom nivou. Nudili su nam i vatrogasce i drugu pomoć, ali mi na terenu imamo dovoljno ljudi. Akcijom rukovode stručnjaci sa 35 godina iskustva - primera radi, načelnik uprave iz Pančeva gasio je velike požare u Deliblatskoj peščari i 1996. i 2007. godine. Dodatno ljudstvo nam nije bilo potrebno jer teren ne sme ni da se pretrpa - rekao je Čaušić.
Govoreći o vazduhoplovima, on je detaljno objasnio zašto Srbija nije angažovala kanadere iz Evropske unije, već se odlučila za ruski avion velikog kapaciteta.
- Evropska unija ima impresivnu flotu, ali je ona uglavnom bazirana na kanaderima i "er traktorima". Kanaderi nose oko pet tona vode i pune se na otvorenim vodenim površinama - većina ne može da se puni na aerodromima. S obzirom na to da je beogradski aerodrom izuzetno opterećen, punjenje bi moralo da se radi u Nišu, pa bi rotacija trajala po dva sata za samo pet tona vode. S druge strane, naši helikopteri već nose od tri do pet tona vode, pa bi angažovanje manjih aviona stvorilo gužvu na nebu, logistički problem i ogroman rizik od sudara - detaljno je objasnio Čaušić.
Načelnik Sektora za vanredne situacije istakao je da je ključni razlog za angažovanje „iljušina“ bila njegova ogromna nosivost i razoran efekat na vatrenu liniju.
- Ovo je relativno mala lokacija na koju ne možete da pošaljete 20 ili 25 letelica. Zato nam je bio potreban ruski "iljušin" koji nosi čak 42 tone vode. Njegova rotacija traje oko sat vremena, ali kada baci vodenu bombu od 42 tone ili dva puta po 21 tonu efekat je neverovatan. Kolega koji je vodio spasavanje Trujinog naselja potvrdio je da je "iljušin" izbacio tank direktno iznad sela i time spasio značajan deo naselja. Odluka o njegovom angažovanju bila je čisto operativna i stručna, a ne politička - naglasio je on.
Vatra preskače i po 300 metara, spasiocima gore đonovi na čizmama
Osvrćući se na izuzetno teške uslove rada na terenu, Čaušić je istakao da se protiv požara u Peščari primenjuju sve taktičke radnje, ali da priroda često iznenadi.
- Napravili smo 67 kilometara zaštitnih proseka širine od 100 do 120 metara u rekordnom roku, ali kada u Deliblatskoj peščari zaduva jak vetar, vatra preskače po 200 do 300 metara. Merili smo situacije gde branite požar, a on se pojavi 300 metara iza vaših leđa. Sve što je moglo da ide protiv nas u ovoj intervenciji išlo je: ekstremno visoke temperature, neumoljiv vetar i specifičan pesak u kom se vozila i ljudi zaglavljuju kao u Sahari.
Na kraju, Čaušić je izrazio veliku zahvalnost svim ekipama koje danonoćno borave na terenu i bore se protiv požara.
- Ogromna zahvalnost ide svim ljudima koji su tamo danonoćno - vatrogascima, ljudima iz "Vojvodinašuma", "Srbijašuma", "Srbijavoda" i civilne zaštite. Ti ljudi daju sve od sebe, bukvalno im gore đonovi na čizmama da bi prišli vatrenoj liniji. Naš primarni cilj je bio i ostao da sačuvamo ljudske živote i naselja, i u tome uspevamo uprkos nadljudskim izazovima.
