U poslednjih nekoliko godina krijumčari igraju glavnu ulogu u migracijama, čime se povećava rizik eksploatacije i nasilja nad migrantima.
Od početka krize do danas, kroz Srbiju je prošlo više od 1,5 miliona izbeglica, uključujući veliki broj žena i dece, uz različite nacionalnosti.
Od tadašnjih 20.000 dnevno, do sadašnjih oko stotinu u svim centrima za prihvat – to je put koji su za proteklu deceniju, od vrhunca migrantske krize, izbeglice iz brojnih zemalja sveta prošle kroz Srbiju. Oni koji im u našoj zemlji pomažu, upozoravaju da je sadašnji rizik to što je nemali broj migranata nevidljiv za sistem, jer su u rukama krijumčara.
Kraj 2015. i početak 2016. godine, usled zatvaranja balkanske rute i rigoroznijih graničnih kontrola, predstavljali su vrhunac migrantske krize u Srbiji.
Egzodus bez presedana
Deceniju kasnije, Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u razgovoru za „Blic“ priseća se da se u tom periodu dešavalo da čak do 20.000 migranata dnevno uđe na teritoriju Srbije.
- To je svakako predstavljalo egzodus bez presedana, najveću humanitarnu krizu i najteži trenutak za institucije i državu u celini. Jer, postojala je opasnost da ti ljudi, na poslednjoj stanici pred EU, ostanu „zaglavljeni“ u Srbiji, a da nema dovoljno kapaciteta da budu prihvaćeni i zaštićeni, posebno imajući u vidu kako su se ponašale susedne zemlje i da je mađarska ograda bila podignuta – priča Đurović.
Tokom Kovida Srbija druga u svetu migrantima obezbedila vakcine
U deceniji i duže prisustva migranata u Srbiji, podseća on, ništa manje izazovan tenutak za državu i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, bio je period pandemije Kovida-19.
- Migranti su u to vreme bili potpuno zatvoreni, sa ograničenim kretanjem, uz ozbiljne teškoće da dođu do hrane i zdravstvene zaštite. Srećom, na našu intervenciju, Srbija je bila druga zemlja u svetu koja je izbeglicama obezbedila vakcine protiv Kovida – podseća Đurović.
Migranti sada u rukama krijumčara
U poslednje četiri godine, međutim, migranti u Srbiji se suočavaju sa verovatno najvećim rizicima i opasnostima, jer, po njegovim rečima, „glavnu ulogu“ u njihovom zadržavanju i transportu preuzimaju krijumčari.
- Svedoci smo da su u ovim ilegalnim migracijama oni sada masovno izloženi fizikoj i seksualnoj zloupotrebi i eksploataciji. Sem što su bili izloženi torturi, mnogi su stradali u pokušajima prelaska granice – upozorava naš sagovornik.
Jedan od primera je tragični događaj iz avgusta 2024. godine, kada se čamac u kojem su bile izbeglice prevrnuo u Drini, između Srbije i BiH, kada je stradalo desetak migranata.
Godinu dana ranije, pak, policijske operacije na severu Srbije, oko Subotice i drugih mesta uz granicu sa Mađarskom, dovele su do otkrivanja hiljada ilegalnih migranata i hapšenja krijumčara, ali i nekolicine onih koji su stradali u obračunima krijumčarskih bandi.
- Krijumčarenje migranata danas je toliko uznapredovalo da im krijumčari obezbeđuju smeštaj van prihvatnih centara, tako da su oni van očiju sistema i zato im preti permanentna opasnost. Imamo brojna svedočenja ljudi koji su praktično kidnapovani, a njihova rodbina se ucenjuje da otmičarima dodatno pošalje novac za prebacivanje u određenu zemlju – navodi Đurović.
Kroz Srbiju prošlo 1,5 miliona izbeglica
Od kako je počela humanitarna kriza na balkanskoj ruti, po procenama, kroz Srbiju je prošlo više od 1,5 miliona migranata, najviše iz zemalja Azije i Afrike. Od toga broja, oko 20 odsto su činili žene i deca.
- I dalje dominiraju izbeglice iz Sirije i Avganistana, kojih je bilo ukupno najviše. Prošle godine imali smo dosta i Kurda iz Turske. Kada je važio bezvizni režim sa Iranom, imali smo na desetine hiljada ljudi iz te zemlje, jer su u Srbiju mogli da uđu kao turisti. Takođe, u određenim periodima, imali smo migrante iz zemalja „crne Afrike“ i Kube. Nezavisno od njih, konačno, i Ruse i Ukrajince – nabraja Đurović.
Kada je reč o trenutnom stanju, on kaže da je od 2024. godine došlo do smanjenja broja centara za prihvat i smeštaj – od nekadašnjih 17 na svega 4 operativna u Obrenovcu, Sjenici, Preševu i Bujanovcu. Centar u Vranju, pak, rezervisan je isključivo za mali broj Ukrajinaca. Na teritoriji Vojvodine povremeno i samo za maloletnike bez pratnje radi centar Principovac uz samu granicu sa Hrvatskom.
- To je ipak bitno manji kapacitet, pa dolazi do toga da je mali broj ljudi vidljiv sistemu i da migracije sada „idu ispod radara“, odnosno, znatno veći broj izbeglica je u rukama krijumčara. Po našim procenama i danas se u Srbiji u svakom trenutku nalazi najmanje 1.000 migranata, dok ih u centrima ukupno ima oko stotinu – zaključuje Radoš Đurović.
