Vlasnica stana iz Novog Sada tvrdi da su joj komšije prigovorile na buku klime, iako je koristi godinama zbog zdravstvenih razloga.
Slučaj pokazuje koliko su odnosi među komšijama delikatni i postavlja pitanje balansa između zakonskih prava i međusobne empatije.
Zimski meseci i sezona grejanja često donose tenzije u stambenim zgradama, ali slučaj koji je isplivao na društvenim mrežama pokrenuo je lavinu komentara i otvorio večito pitanje: gde prestaje pravo na grejanje, a počinje pravo na miran san?
Vlasnica stana u Novom Sadu, koja je godinama koristila isti vid grejanja (inverter klimu), tvrdi da ima problem sa komšijama koje su joj skrenule pažnju da klima pravi preveliku buku, te da je nakon toga pokušala da reši problem ugradnjom zaštitnih podloški, ali da je naišla na zid nerazumevanja.
- Na moje pitanje kako im sve ove godine ništa nije smetalo, dobila sam odgovor: "Samo budale imaju klime u stanu za grejanje". Ja sam osoba sa invaliditetom i primam ozbiljnu terapiju, a od nas se zahteva da se deca smrzavaju - navodi ogorčena žena, dodajući da komšije odbijaju zvučnu izolaciju jer ne žele da gube kvadrate stana.
Druga strana medalje: "Pauza u buci je najgora"
Ipak, u moru podrške autorki, pojavila su se i svedočenja onih koji su bili "sa druge strane zida". Iskustva pokazuju da ono što vlasniku klime zvuči kao tihi rad, komšiji može predstavljati nepremostivu prepreku za san.
- Imala sam takav slučaj gde je komšijina klima pravila nesnosnu buku. Najgora je bila ta isprekidanost – pet minuta buke, pa dva minuta pauze. Taman kad utonem u san, ponovo krene. Nisu pomagali ni čepići za uši - navodi jedna sugrađanka i dodaje da je na molbe dobijala samo bezobrazne odgovore da "ide na selo". Na kraju je, kaže, bila prinuđena da se odseli jer više nije imala živaca za suđenja.
Zakon ili empatija?
Pravni stručnjaci i upućeni stanari savetuju da se u ovakvim situacijama izbegnu lični konflikti i uvrede, te da se rešenje potraži u institucijama.
- Pozovite Zaštitu životne sredine da izmere buku. Ukoliko je u propisanoj skali, ne mogu vam ništa - glasi jedan od saveta, dok drugi podsećaju da subjektivni osećaj ne mora uvek značiti i kršenje zakona.
Ko je u pravu?
Dok vlasnica stana traži pravnu pomoć i advokata kako bi zaštitila svoje pravo na dostojanstven život, drugi je pozivaju na empatiju.
- Probajte da zamislite sebe na njihovom mestu. Ja sam imala sreće da se odselim, a ti ljudi možda nemaju gde - podseća jedna od komentatorki.
Ovaj slučaj ostaje kao opomena o tome koliko su ljudski odnosi u zgradama krhki. Da li je rešenje u preciznim decibelima inspekcije ili u malo više komšijskog razumevanja, ostaje pitanje o kojem će, po svemu sudeći, u ovom slučaju odlučivati sud.
