Glavnu opasnost po zdravlje predstavljaju PM2.5 čestice koje lako prodiru duboko u pluća i ulaze u krvotok, izazivajući upale i širenje toksina
Medicinska istraživanja su pokazala da se ozbiljni zdravstveni problemi mogu javiti nekoliko dana nakon izlaganja dimu, kao odloženi efekat
Dok se vatrogasci širom Srbije danonoćno bore sa stihijom na otvorenom prostoru - gde se u samo jednom danu zabeleži i više od 140 požara - nad našim gradovima i selima nadvio se nevidljivi, ali izuzetno opasni neprijatelj. Plamen je tek deo nevolje; gust dim, koji vetar lako nosi i do stotinu kilometara daleko, pretvorio se u tihu pretnju po zdravlje velikog broja građana.
Da je situacija alarmantna, ne govore samo hiljade izgorelih hektara, već i tragični gubici ljudskih života. Međutim, lekari upozoravaju da se prava opasnost često krije u vazduhu koji se udiše, daleko od same linije požara.
Nevidljive ubice koje prodiru u krvotok
Glavni krivac za zdravstvene tegobe su takozvane PM2.5 čestice koje lebde i manje su od 2,5 mikrometra. Zbog svoje minijaturne veličine, one sa lakoćom zaobilaze prirodne filtere u nosu i ždrelu, prodirući duboko u pluća, sve do samih alveola. Tu pokreću snažne upalne procese i preko krvi šire toksine po čitavom organizmu.
Prvi znaci izloženosti dimu dobro su poznati:
- peckanje u očima
- suvi kašalj
- grebanje u grlu
- glavobolja.
Međutim, kada je osoba izložena većoj količini dima, ubrzo nastupaju:
- otežano disanje
- pritisak u grudima
- ubrzan rad srca.
Kada stradaju srce i mozak
Iako većina ljudi dim povezuje isključivo sa respiratornim problemima, on je podjednako razoran po kardiovaskularni sistem i mozak. Ulaskom PM2.5 čestica u krvotok dolazi do zapaljenja krvnih sudova. Situaciju dodatno pogoršava ugljen-monoksid, nevidljivi gas iz dima koji istiskuje kiseonik iz krvi.
Zbog manjka kiseonika i velikog stresa, srce počinje da radi ubrzano i nepravilno. Kod hroničnih bolesnika ovo iznenadno opterećenje može dovesti do naglog pogoršanja stanja, a u najtežim slučajevima do srčanog ili moždanog udara.
Najugroženiji su:
- astmatičari
- pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (HOBP)
- stariji sugrađani
- trudnice
- deca.
Opasnost koja vreba sa odlaganjem
Najveća zabluda jeste da smo bezbedni onog trenutka kada se dim raziđe. Medicinska istraživanja potvrdila su takozvani "odloženi efekat" dima.
Naime, skok u broju hospitalizacija zbog srčanih i respiratornih tegoba dešava se tek tri do sedam dana nakon izloženosti otrovnim česticama.
Zato, ukoliko vi ili neko iz vaše okoline počne intenzivno da kašlje nekoliko dana posle požara, nemojte to ignorisati.
Kako se zaštititi i šta uraditi posle izloženosti
Da biste sačuvali zdravlje dok traje opasnost od dima, držite se ovih ključnih pravila:
- Ostanite u zatvorenom: Ukoliko osećate ili vidite dim, smanjite izlazak i izbegavajte bilo kakvu fizičku aktivnost na otvorenom.
- Provetravanje na "pauzi": Prozori moraju ostati zatvoreni. Ako koristite klimu, obavezno uključite opciju recirkulacije unutrašnjeg vazduha.
- Prečišćivači i maske: HEPA filteri u domu rade odličan posao. Ukoliko morate napolje, obične hirurške maske neće pomoći, koristite isključivo zaštitne maske sa oznakom N95 ili KN95.
- Ne zagađujte dom dodatno: Izbegavajte pušenje cigareta i paljenje sveća u kući dok traje vanredno stanje napolju.
Ako ste već bili izloženi dimu, pružite organizmu preko potreban odmor. Lekari savetuju:
- spavanje sa blago podignutim uzglavljem radi lakšeg disanja
- unošenje dosta tečnosti
- izbegavanje konzumiranja cigareta, kao i izlaganje dimu od istih
- izbegavanje stvari koje mogu da iritiraju pluća, kao što su izuzetno hladan, vruć, vlažan ili suv vazduh.
Kada je vreme za hitnu pomoć
Ukoliko primetite ozbiljne simptome poput iskašljavanja krvi, jakog i oštrog bola u grudima, plavičaste boje usana ili izrazito nepravilnog rada srca, nemojte čekati, odmah pozovite Hitnu pomoć na broj 194.
