Deliblatska peščara se već skoro mesec dana bori sa velikim požarima koji su opustošili preko 3.600 hektara.
Meštani, među njima i penzionisana defektološkinja Mirjana Jevtić, prisećaju se prethodnih velikih požara iz 1996. i 2007. godine.
Gotovo mesec dana Deliblatska peščara bori se sa vatrom. Hektari koji se broje hiljadama ostali su opustošeni, a meštani kojima je vatra gotovo zakucala na vrata, zajedno sa vatrogascima su branili ono što je na trenutke delovalo neodbranjivo. Brojke govore više od reči: 3.600 hektara opožarene površine, preko 300 vatrogasaca-spasilaca, gotovo 30 dana. Međutim, ovaj specijalni rezervat prirode pamti jednako teške, ako ne i teže dane. O tome je za "Blic" govorila meštanka i defektolog u penziji Mirjana Jevtić, koja zajedno sa svojom peščarom pamti i velike požare 1996. i 2007. godine.
- Komšija nas je noćas zvao oko pola tri, podigli smo se svi, gorelo je Lovište, još ne znamo je li ugašeno. Bila je i policija da nas popisuje, valjda u slučaju da bude evakuacije - priča Mirjana, čija kuća se nalazi u Truinom naselju.
Prema Dubovcu trenutno ima dima - primećuje u trenutku našeg razgovora.
- Duva jugoistočni vetar i nosi sve ka Slatinama - dodaje ona iskusno, poredeći sve sa godinama kada je buktinja neumorno pokušavala da savlada Deliblatsku peščaru.
"2007. se ne zaboravlja"
Kako dodaje sagovornica "Blica", neverovatan požar koji se dogodio pre nepunih 20 godina još živo pamti.
- Ručno je gašeno Lovište, vatrogascima se nije znao broj. Nestrpljivo smo čekali ruski protivpožarni avion da pritekne u pomoć, ali kada bi vodom zasuo iz visine, borove iglice samo bi se dizale u visinu, a vetar ih je raznosio dalje... Moralo se ručno gasiti, licem u lice sa vatrom - slikovito opisuje Mirjana.
Poredeći sve sa sadašnjom situacijom, svedoči o podudarnostima ali i onome što ove požare razlikuje.
- Te 2007. vatra je buknula 24. jula, ove godine 21. jula. I tada je gorelo i nebo i zemlja od temperatura koje su bile i do 42 stepena. Sedam dana je tada trajalo, bili smo bez struje jer je vatra zahvatila i trafo-stanicu. I sada mi je ta buktinja pred očima - navodi ova meštanka kojoj je pomenuti požar, iako značajno manjih razmera, ostao u živom sećanju jer je bio u njenoj neposrednoj blizini.
Hronologija borbe sa vatrom
- Katastrofalni požar iz 1996. godine ostao je zabeležen kao jedan od najvećih u istoriji rezervata. Izuzetno snažan vetar pretvorio je borove i bagremove šume u buktinju. Nakon ove nesreće uvedeni su prvi sistemi video-nadzora i osmatračnice za rano otkrivanje dima.
- Požar iz 2007. godine usledio je tokom još jednog snažnog letnjeg toplotnog talasa, ali je pravovremenim angažovanjem sprečeno spajanje vatrenih stihija kakvo je viđeno 1996.
- Požar 2026. godine ponovo je zahvatio sadnice posađene upravo nakon katastrofe iz 1996. godine. Pored same šume, vatra je ugrozila i infrastrukturu (poput naselja Šumarak i delova kompleksa "Čardak").
Kada je reč o ovoj godini, borba je ubedljivo najduža, jer je reč o nizu povezanih požara koji su izbijali u talasima:
- 21. jul: Zabeležen je prvi požar u centralnom, nepristupačnom delu Peščare, koji je ubrzo ugašen.
- 26. jul: Vatra se ponovo rasplamsala i uočeno je novo žarište, nakon čega su uvedena 24-časovna dežurstva na terenu.
- 2. avgust: Došlo je do novog aktiviranja vatre.
- 5. avgust: Buknuo je najveći i najrazorniji talas požara, usled jakog vetra i specifičnog podzemnog gorenja humusa.
Ukoliko se računaju svi sukcesivni požari od prvog rasplamsavanja 21. jula do danas (18. avgusta 2026), borba sa vatrenom stihijom i dežurstva na terenu traju već 29 dana. Najkritičnija faza gašenja u kontinuitetu traje od 5. avgusta.
U Srbiji aktivno 45 žarišta, ne pomaže ni kiša
