Svi se nadaju da će Prasko Naško ostati kućni ljubimac i neće završiti na ražnju
Vest o neobičnom prasetu proširila se po selu, pa mnogi dolaze da ga vide i fotografišu
Svašta je narod kroz godine viđao po štalama i oborima brdovitog Balkana – i pile sa tri noge, i jagnje sa dve glave, i ljubičasto tele. Ali, kako kažu stariji seljaci, prase bez ušiju na ovim prostorima odavno niko nije video.
Upravo jedan takav mali veprić danas spokojno šeta po svinjcu Boška Milovanovića iz zaseoka Lokva, na padinama Maljena, i postao je prava atrakcija u kraju.
"Mališan" je na svet došao bez ušiju, ali ga to, izgleda, nimalo ne sprečava da bude najživahniji u oboru. Gura se sa ostalim prasićima, trčkara po blatu i prvi stiže kad zazveči kanta za ručak.
– Kad sam ga video, bilo mi ga je žao. Mnogi bi ga možda odbacili, ali meni je odmah prirastao za srce. Mali je, živahan, zdrav, jede normalno i ponaša se kao da mu ništa ne fali. Sad je postao mezimac i obora i kuće – priča Boško kroz osmeh za RINU.
Jedni se krste, drugi fotografišu
Vest o neobičnom prasetu brzo se pročula po selu, pa sada mnogi svraćaju samo da vide "čudo sa Maljena”. Jedni se krste, drugi fotografišu, treći u šali kažu da je "stiglo neko novo vreme i za svinje”.
Ukućani su mu već dali i nadimak – Prasko Naško.
– Za sada izgleda da Prasko Naško najbolje čuje kad zazveči kanta za ručak. Tad prvi dotrči, kao da ima bolje uši od svih u oboru – šale se domaćini.
Zdravo je i veselo
I dok se po selu još prepričava kako je moguće da se prase rodi bez ušiju, Boško kaže da mu je najvažnije samo jedno – da je zdravo i veselo.
- Nije važno kako izgleda. Kod mene ima svoje mesto - poručuje domaćin sa Maljena.
Nadamo se da ovo jedinstveno pasence neće završiti na ražnju za krsnu slavu ili neki drugi praznik.
(RINA)
