Srdačan pozdrav postao je njen zaštitni znak
Na odeljenju vlada timski duh, pa Biljanine koleginice ne kriju da su od nje naučile mnogo
Babica Biljana Vasiljević važi za jednu od najposvećenijih i najvoljenijih u Srbiji. Već pune 42 godine radi na ginekološko-akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru, gde je svojim znanjem, iskustvom i toplinom obeležila živote hiljada porodica.
Za dugogodišnji predan i human rad nagrađena je prestižnim priznanjem "Dušica Spasić" za 2026. godinu.
Za mnoge Novopazarke čin porođaja gotovo je nezamisliv bez babice Biljane. Njeno prisustvo, podrška i sigurnost koju uliva za njih su, kažu, neprocenjivi.
Džemila Ličina: Porođaj i oporavak su mnogo lakši uz Bilju
- Od velikog značaja nam je to što je ona bila tu uz nas, posebno juče, jer za mene je juče bio prvi dan posle operacije koji je bio izuzetno težak, ali naravno uz pomoć naše Bilje i uz pomoć drugih babica bilo je lakše i prvo ustajanje. Stvarno su bile izuzetno fine, posebno Bilja koja je bila tu uz nas od prvog trenutka - priča za Blic TV Džemila Ličina.
- Bilo je od baš velike pomoći. Zapravo možda i prvi neki susret pošto sam ja bila na carskom rezu, kako da ustanem, kako da se okrenem, kako će to sve dalje da ide, tako da jako mi je značilo prvo, pre svega pristup, a kasnije i pomoć - poručuje Dalila Hadžibulić.
Dobitnica priznanja koje se dodeljuje u znak sećanja na medicinsku sestru koja je položila život negujući obolele tokom epidemije variole vere, babica Biljana Vasiljević postala je na predlog koleginica.
Srdačan pozdrav postao je njen zaštitni znak, za Blic TV priča da posao ne doživljava samo kao profesiju već kao poziv u kojem je svaki novi život poseban dar.
"Znači oseti se ta toplina, to pacijenti osete"
- Ja pristupam srcem, ili pristupam onako kako bih želela da meni, mom detetu, neko pristupi. A to je pružim ruku i dam čitavu sebe, znači oseti se ta toplina, to pacijenti obavezno osete. Zagrliš, malo popričaš, objasniš, objasniš da je porođaj nešto što mora da se završi i da mora da bude bola, ali uvek imamo neku malu pauzu između, znači ja kažem i tada udahnite, shvatite da sa verom u Boga idemo u nešto što je najlepše, postajete mame. I to je ono što nas čini srećnim - kaže Biljana Vasiljević.
U njenim rukama rođene su desetine hiljada beba, a posebno je raduje što su joj neke od njih danas i koleginice.
"Na mojim rukama je rođen jedan grad, Novi Pazar"
- Na mojim rukama je rođen jedan grad, Novi Pazar. Negde oko 90.000 beba. Njihove mame su se porađale kod mene u smeni, a njihove ćerke su danas moje koleginice, i na to sam ponosna. I to sam doživela, da majke dođu pa kažu: "E, evo je ova tvoja, sada ti je koleginica" - priča Biljana.
Ljubav prema pomaganju ponela je iz porodice od bake i majke koje su u njoj razvile osećaj odgovornosti, saosećanja i brige za druge, a upravo je u pozivu babice pronašlo njihov puni smisao.
"Uvek bih bila babica, babica Bilja"
- Uvek bih bila babica, babica Bilja, ona koja se daje srcem i dušom, jer je tako najbolje. Bilo koji poziv u zdravstvu mi je odgovarao, volela sam, ali onaj koji je najhumaniji to je u stvari biti babica. Tu su dva života u pitanju i uglavnom se očekuje nešto lepo - priča nam Biljana.
Iako ovaj posao nosi i teške i izazovne trenutke, na odeljenju vlada timski duh, pa Biljanine koleginice ne kriju da su od nje naučile mnogo.
- Dugogodišnji rad je iza nas, mene kao pedijatrijske sestre, nje kao babice. Saradnja je fenomenalna ovih godina, godinama smo postale kao porodica - priča za Blic TV pedijatrijska sestra Munevera Biševac.
O babici Biljani je za Blic TV govorila i babica Dušica Pejović.
- Od nje sam naučila mnogo. Učila sam da si staložen, da treba da pomogneš. Ja kažem svi mi se trudimo da pomognemo svima, ali njoj šta sve padne na pamet i kako ona to ženama priđe, znači ja mislim da nema na našem odeljenju kao ona što može da uradi - kazala je ona.
Za babicu Biljanu Vasiljević je ova nagrada i podstrek i odgovornost da nastavi da radi sa istom posvećenošću, humanošću i snagom koja je godinama čini osloncem pacijentkinjama i kolektivu.
