Pored brojnih loših iskustava, pojedini su izneli i pozitivne primere
Postoji izražena razlika između odnosa sa komšijama na selu i u gradu
Otkad je sveta i veka komšije su tu kad ti zatrebaju, ali često i da zasmetaju. Od mentaliteta nacije zavisi kako će se ti odnosi graditi. U Srbiji su oni posebna priča - od onih koji jedni drugima čuvaju kuću i idu na slave, do onih koji se zbog međe ili parking mesta posvađaju toliko da decenijama ne progovore. Neretko se sukobi prenose i na naredne generacije, pa se više i ne zna kako je svađa počela, ali se "neprijateljstvo“ uredno održava. Upravo zato nije iznenađenje što je jedna objava o životu sa komšijama izazvala buru komentara na društvenim mrežama, jer su mnogi u njoj prepoznali sopstvenu svakodnevicu. Ne tako lepu.
Sve je počelo od ove objave.
"Otkad smo se žena i ja preselili iz kuće u stan, nikako da se naviknemo na komšiluk. Ne znam da li je samo do navike, ali svačega ima. Prvo upravnik, čudan neki čovek, zatim komšije, ima ih raznih - povučenih, koji se jave, ima i drčnih... Starija komšinica nam je postavila 156 ličnih pitanja otkad smo se doselili, jedan komšija se bukvalno nabacuje mojoj ženi, smešno nam je. Iznad nas je neki par koji stalno nešto pomera po stanu. Prvo smo mislili da imaju s**s, ali nam se ipak čini da je u pitanju opsesivno razmeštanje nameštaja. A kakav je vaš komšiluk?“, ispričao je svoju kompleksni komšijsku priču jedan korisnik Redita i pitanjem pokrenuo komentare na istu temu.
Od samog starta sve je ličilo na međusobno jadikovanje, bilo da su se javljali oni koji žive u gradu u zgradama, bilo oni koji žive na selu u kućama. Problema uvek ima sa komšijama, većih ili manjih, ali oni su uvek tu.
"Previše se bave mojim životom"
Jedna devojka je napisala da se komšiluk previše bavi njenim životom.
"Živim u kući. Imam komšije koji nemaju decu. Dobri su ljudi, ali veoma dosadni. Ne mogu iz kuće da izađem, a kamoli iz dvorišta, a da me neko ne pita - gde si pošla?“, napisala je jedna devojka, a druga se nadovezala sa sličnim problemom, samo u zgradi:
"Živim u zgradi u kojoj je penzionersko žensko odeljenje od 70 do 100 godina. Znači, sekjuriti sistem na maks, sve znaju, ko je kome došao, ko je kad otišao i gde, ko je šta uneo, odneo… Dosadne, ali razumem, bakice su“.
Da im ne trebaju kamere na zgradi jer imaju komšiluk, podelio je svoje iskustvo i jedan muškarac.
"U stanu do mog živi stariji bračni par. Sve znaju o svakom stanaru zgrade, kako mi se zove baba koja živi na selu daleko od Novog Sada. Smeta im bukvalno sve. Zakašljem se - lupaju o zid, ispadne mi iz ruke daljinski – odmah lupaju, perem ruke u kupatilu – lupaju. Kada izlazim iz zgrade čekaju na prozoru pa me psuju, jednom je intervenisala i policija“, podelio je on loše iskustvo.
"Svega sam se nagledala"
Jedna devojka je napisala da se skoro doselila kod dečka u kuću.
"Celo detinjstvo i tinejdžerske dane provela sam u zgradi u kojoj su penzioneri visili na prozoru i pomno pratili svaki moj korak. Komšija je bilo raznih, od Kineza koji je imao ideju da na 10. spratu zgrade napravi kafić od svog stana do žene koja je visila sa terase 8. sprata jer se posvađala sa dečkom, pa mu je pretila da će se baciti. Svega sam se nagledala i posle 22 godine provedene u stanu procvetala sam ovde u svom dvorištu i miru“, prisetila se jedna devojka lošeg komšiluka.
Naravno da su mnogi i hvalili svoje komšije jer su dobri ljudi, pa su pisali: "Imam najbolji komšiluk, ubedljivo, divni ljudi“, ili "Super su, nude se da ti pomognu, da ti pozajme šta ti treba“, "Svi su pozitivno ludi, uklapamo se, nekad nastanu čarke oko mesta za parkiranje, ali sve se reši. Idemo jedni drugima na slave, pozajmljujemo alat, cela ulica se druži…“, samo su neki od pozitivnih komentara.
Jedan je hvaleći komšije sve detaljno opisao, kao scena iz domaćeg filma.
"Imam dobre komšije. Svi se javljaju. Tu je sveštenik, zatim stranci koji studiraju medicinu, komšija i komšinica buržuji (sin im vozi G klasu), pa komunikativna i lepa Ukrajinka. Samo su me studentkinje komšinice malo razočarale kada nisu htele da nam pozajme usisivač“.
"Napao me jer je moj pas lajao na njega"
Da ima razmimoilaženja i oko muzičkog ukusa, govori i sledeća objava.
"Nama je komšinica koja živi iznad nas zvala policiju letos jer smo slušali hitove Olivera Dragojevića, uopšte nije bilo glasno. Došla policija pitala oba stana do nas, oni rekli ništa nisu čuli“, bila je zbunjena ova devojka prijavom komšiluka.
Jedan muškarac je napisao da je ceo život živeo u stanu i da ima loša iskustva sa komšijama, i da se, na njegovu sreću, seli uskoro u kuću.
"Niko više ni puškom ne bi mogao da me natera na život u stanu. U zgradi pored nas je komšija od 80 godina koji je napao moju devojku jer je naš pas lajao na njega. Iznad nas je par u kasnim pedesetim koji mnogo pije. U životu nisam doživeo ništa slično - ljudi se svađaju sedam dana non-stop, a onda se narednih sedam dana vole, i to energično, kao što se i svađaju. Dinamika njihovog odnosa je za ispitivanje“, i sad se čudi ovaj muškarac.
"Deca igraju fudbal u stanu"
Ali mukama sa komšijama kao da nema kraja.
"Prvi komšija do mene je penzioner gastarbajter, besan na ceo svet, samo gleda s kim će da se svađa. Drugi komšija ima boks u kojem drži 6 vučjaka po ceo dan zaključane i oni naravno laju, cvile. Svima smeta, ali taj problem nikako da se reši“.
I da završimo tekst komentarom čoveka koji je podelio kako je rešio situaciju i živi u miru:
"Ja ne pričam sa celom ulicom“.
