Komentari na društvenim mrežama svedočili su koliko su crteži značili generacijama mališana i roditelja koji su čekali pregled.
Iako je preminuo 2004, Dejanov otac ostaje upamćen po dobroti i ljubavi koju je ostavio kroz umetnost i pomoć drugima.
"Godinama sam skupljao hrabrost da prođem kroz ona ista vrata Doma zdravlja u Bloku 44. Godinama je u meni tinjala želja, pomešana sa strahom od nedostajanja, da ponovo vidim ono što je tvoja ruka stvorila tamo negde 2000. godine", ovako svoju emotivnu i potresnu priču započinje Beograđanin Dejan koji je poželeo da nakon dugo vremena ponovi vidi umeće svog oca koje godinama unazad decu "spasava" od straha od vakcine i krati im vreme tokom čekanja na pregled.
Na dečijem odeljenju u Domu zdravlja u Nehruovoj ulici u Bloku 44 na Novom Beogradu, gde su se mešali strah i dečije suze, Dejanov otac ostavio je svoj najlepši trag - crtane junake da čuvaju stražu, da teše, da skreću misli i da donose osmehe gde su najpotrebniji. Spojio je svoje dve najveće ljubavi: slikarstvo i decu, piše Dejan.
"Gde je taj divan čovek koji je ovo naslikao?"
- Kada sam danas prišao sestrama i objasnio ko sam, prostorijom je odjeknulo pitanje koje me je duboko ganulo: "Gde je taj divan čovek koji je ovo naslikao?" Većina njih te se seća. Iako fizički više nisi sa nama, tvoj duh i tvoja energija i dalje žive u tim hodnicima. Neke slike su, nažalost, izbrisale godine i krečenja, ali ove preostale sam uspeo da zabeležim i sačuvam od zaborava. One su dokaz da tvoje postojanje nije bilo uzaludno i da umetnost stvorena iz čiste ljubavi nikada ne bledi - nastavlja u svojoj ispovesti na Instagram objavi koja je dotakla svaku osobu koja ju je pročitala.
Mnoge je dirnula i podsetila na vremena kada su kao deca upravo tu čekali svoj red kod lekara.
"Ja sam se rasplakao. Kao dečak sam uvek gledao ove crteže kada sam čekao svoj red, i uvek su mi uspešno odvraćali pažnju od straha! Neka si ti nama živ i zdrav kralju, a tvoj otac je učinio divnu stvar! I mnoga deca su mu na tome zahvalna", glasio je jedan od komentara u moru mnogih.
"Prve dve godine ćerkinog života bili smo prijavljeni u ovaj Dom zdravlja... Ah, koliko su Snežana, Dambo, i ostali junaci pomogli da se prebrodi strah od vakcine, da se ubiju minuti čekanja koji traju kao večnost... Hvala tati", nadovezala se jedna Beograđanka.
Emotivno pismo ocu
Kako je u sledećem video snimku Dejan objasnio, njegov tata nije bio poznat, ali je bio čovek kojeg su svi koji su ga poznavali pamtili zauvek. Bio je vatrogasni oficir prve klase, cenjen u svom poslu, ali još više cenjen kao čovek. Uvek je bio spreman da pomogne, bez pitanja i bez očekivanja. Deca su ga posebno volela.
Iznenada je otišao u snu 2004. godine. Kako je naveo, nije otišao bučno. Otišao je tiho, kao što je i živeo, mirno, skromno, dostojanstveno. Ali postoji nešto što smrt ne može da uzme, a to je, kako Dejan navodi, upravo trag koji je ostavio iza sebe.
"Dragi naš tata, danas sam shvatio da nisi otišao. Tvoja četkica i dalje miluje dečija lica kroz likove koje si oživeo na tim zidovima. Tvoja dobrota je nadživela vreme, a sećanje ljudi koji te pamte po osmehu i daru potvrdilo je ono što sam oduvek znao: imao sam najdivnijeg oca na svetu. Hvala ti što si ovaj svet učinio šarenijim, toplijim i lepšim mestom. Ove preostale slike su moj prozor u tvoju dušu, a tvoja ljubav ostaje zauvek oslikana u mom srcu. Mirno spavaj a mi ćemo ponosno čuvati sećanja na tebe", napisao je za kraj.
