Cene stanova u Beogradu variraju od 2.300 do 9.000 evra po kvadratnom metru
Veliko interesovanje postoji za planski građena naselja sa kompletnom infrastrukturom i sadržajem usluga
Tišina ili živa ulica, park pod prozorom ili centar pod nogama - Beograđani, ali i oni koji u njega dolaze da se skuće, svakodnevno traže mesto pod prestoničkim suncem, ali svako pod svojim uslovima. Dok jedni žude za zelenilom, tišinom i mestom gde svakodnevica protiče lagano, drugi ne mogu bez pulsa centra, gužve, kafića, prodavnica i svih usluga na dohvat ruke. Svako traži svoj ritam života, a savršen spoj mira i dostupnosti. Najbolje bi bilo i jedno i drugo.
Cene kvadratnog metra u Beogradu su od 2.300 pa sve do 9. 000 evra. Dok centralne opštine beleže najviše cene, interesovanje raste za planski građena naselja koja kombinuju infrastrukturu, zelenilo i dostupnost usluga.
- Čini mi se da je taj koncept "urbanog sela" sada opet izronio iz zaborava i da ljudi sada traže uslugu, to jest faktički da pored zgrade imaju igralište za decu, sportske terene, sadržaj u smislu prodavnica, klinika, frizera, svih mogućih usluga. Tako da faktički bez kola možete da obiđete restorane, kafiće, da se vidite sa ljudima, završite sve usluge koje možete i onda mirno odete kući - kaže stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović.
Sve je veće interesovanje za naselja koja su tek u izgradnji, ona koja su planski građena i koja nude sve što je potrebno za život.
- Novobeogradski blokovi su koncipirani u smislu tog ukupnog sadržaja i to su u neku ruku zatvorene zajednice, gde može da se živi bez da se izlazi iz bloka i vidimo da su investitori opet počeli da aktiviraju taj princip razvoja i da to jako brzo plane i da nailazi na jako dobar odziv kod kupaca - navodi Pašanović.
Mnogo problema i pored planske gradnje
Uprkos tome što se radi planski, mnogi problem i ostaju.
- Beograd se danas gradi planski, novogradnje ipak moraju da ispune nekakve kriterijume, ali nesreća je ta što često taj planski pristup nije strateški, dakle ne razmišlja se o gradu kao celini, već se partikularno razvijaju različiti delovi grada bez razmatranja posledica koje mogu uslediti negde dalje. Tako sad ovde imamo urbane enklave poput "K distrikta", "Beograda na vodi" - objašnjava urbanista Dragomir Ristanović.
Jedan od delova Beograda koji često dobijaju najviše glasova na izboru za najkomforniji kraj jeste Donji Dorćol. Njegov urbanistički razvoj počinje po odlasku Turaka sa ovih prostora.
Donji Dorćol u vrhu liste
Upravo je Donji Dorćol deo Beograda koji je prvi planski uređen, imao je odličnu poziciju uz Dunav što mu je omogućavalo da brzo postane trgovinski i zanatski centar. Vek i po kasnije, i dalje je mesto koje Beograđani rado biraju za život.
Oni koji tamo žive kao prednosti ističu blizinu centra, dostupnost sadržaja i prisnu atmosferu. S druge strane, žale se na zagađenje i prenaseljenost.
Kao i uvek, većina želi da bude što bliža gradskom jezgru. Ipak, u potrazi za zelenilom, parkingom, kao i manjom bukom i zagađenjem, mnogi se odlučuju za naselja koja su dobro povezana sa centrom, ali su na pristojnoj distanci, poput Zvezdare, Mirijeva, Surčina i Višnjice.
Jednoglasna ocena ne postoji – svako tvrdi da baš njegov kraj treba da "pobedi" jer je najbolji za život.
(RTS)
