Običaji uključuju pripremu česnice sa novčićem, unošenje novih s a Evrope poznatija kao stara ili pravoslavna nova godina. tvari u dom i bogatu trpezu
U Beogradu će biti obeležena molebanom u Hramu Svetog Save i vatrometom
Srpska pravoslavna crkva, ali i druge crkve koje poštuju julijanski kalendar, obeležavaju danas u ponoć početak Nove 2026. godine, a večeras će biti širom Srbije organizovan doček. Građani tradicionalno proslavljaju Srpsku novu godinu, iako je ona u drugim krajevima Evrope poznatija kao stara ili pravoslavna nova godina.
U Beogradu će Srpska nova godina biti obeležena molebanom u Hramu Svetog Save, koji će biti služen pred ponoć.
Beograđani i gosti prestonice, koji će Srpsku novu godinu dočekati u Beogradu na vodi, moći će da uživaju u raskošnom vatrometu, sinhronizovanim dronovima i laserskim efektima, dok će na Kuli Beograd biti prikazani nacionalni simboli.
Spektakl počinje dva i po minuta pre ponoći, obećavajući posetiocima nezaboravan praznični doživljaj, navedeno je u saopštenju Beograda na vodi.
Pre toga, kao i za zvanični doček Nove godine, i na dan dočeka Srpske nove godine, u Beogradu brojni klubovi organizuju matine, odnosno dnevni doček, uz uživo muziku ili DJ-a.
Koje zemlje u svetu je slave
Ovaj praznik se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna nova godina.
Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske.
Slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji.
Tradicija proslave julijanske nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.
Kada su Srbi počeli da je dočekuju
Tačan datum kada su Srbi počeli da slave doček Srpske nove godine je nemoguće odrediti, ali taj praznik dobija na značaju posle Prvog svetskog rata, da bi se posle Drugog svetskog rata proslave svele na porodične, među građanima koji su želeli da sačuvaju ovaj praznik.
Iako nije bila zvanično zabranjena, za vreme komunističke vlasti nije bilo organizovanih javnih dočeka, ni dočeka po restoranima i kafanama.
Do razmimoilaženja dve Nove godine dolazi zbog reforme julijanskog i nastanka gregorijanskog kalendara, 1582. godine.
Uprkos dugotrajnom otporu pretežno pravoslavnih zemalja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1919. godine zakonom izjednačila dva kalendara, ali Srpska pravoslavna crkva nije.
Iako se danas rado dočekuje po gradskim trgovima i ugostiteljskim objektima, Srpska nova godina, za razliku od one druge, nije državni praznik i neradan dan.
Običaji koji se poštuju na ovaj praznik
Pravoslavna nova godina naziva se još i Mali Božić, a poklapa se i sa crkvenim praznicama Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki.
Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu, "vasilicu".
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima obeležava ovaj značajan praznik.
Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored "vasilice" mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.
Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
(Blic, RTS)
