Ćilibar je fosilizovana smola drveća koja čuva biljne i životinjske ostatke, a ovaj primerak posebno je značajan za nauku i muzejske kolekcije
Rumunska država je otkupila ćilibar, proglasila ga nacionalnim blagom i izložila ga u muzeju u Buzauu
Jedna starica iz Rumunije decenijama je koristila veliki kamen kao držač za vrata, ne sluteći da u kući čuva jedno od najvrednijih prirodnih blaga ikada pronađenih u toj zemlji. Tek nakon njene smrti otkriveno je da je reč o ogromnom komadu ćilibara, čija se vrednost procenjuje na oko milion evra.
Neobično otkriće dogodilo se u selu Kolti, u rumunskom okrugu Buzau, području poznatom po nalazištima posebne vrste ćilibara koja se naziva rumanit. Ovaj fosilizovani biljni smolasti materijal cenjen je zbog karakterističnih tamnocrvenih nijansi i eksploatiše se na tom području još od dvadesetih godina prošlog veka.
Žena koja je pronašla kamen nije znala šta zapravo poseduje. Komad težak oko 3,5 kilograma godinama je služio kao običan graničnik za vrata. Bio je toliko neupadljiv da ga nisu odneli čak ni provalnici koji su jednom opljačkali njenu kuću.
Tek nakon njene smrti 1991. godine rođak koji je nasledio kuću posumnjao je da kamen možda nije obična stena. Nakon dodatnih provera ispostavilo se da je u pitanju izuzetno redak primerak rumanita.
Proglašen za nacionalno blago
Naslednik ga je potom prodao rumunskoj državi, koja je zatražila procenu stručnjaka iz Muzeja istorije u Krakovu u Poljskoj. Njihova analiza pokazala je da je ćilibar star između 38 i 70 miliona godina.
- Ovo otkriće ima izuzetnu vrednost, kako za nauku, tako i za muzejske zbirke - izjavio je za El Pais Daniel Kostače, direktor Pokrajinskog muzeja u Buzauu.
Rumunske vlasti proglasile su ovaj primerak nacionalnim blagom, a od 2022. godine izložen je u Pokrajinskom muzeju u Buzauu, nedaleko od mesta gde je pronađen.
Ćilibar zapravo predstavlja fosilizovanu smolu drveća koja se tokom miliona godina pretvara u čvrst materijal toplih žutih, narandžastih ili crvenkastih tonova. Upravo zbog tog procesa često u sebi sačuva biljke, insekte i druge sitne organizme u gotovo savršenom stanju, što naučnicima omogućava da proučavaju ekosisteme stare desetinama miliona godina.
Iako se nalazišta ćilibara mogu pronaći na velikom delu severne hemisfere, mnogo su ređa na južnoj. Prema procenama naučnika, tokom geološkog perioda poznatog kao baremijum, pre oko 122 miliona godina, četinari širom sveta lučili su ogromne količine smole. Upravo je ta smola vremenom fosilizovala i postala izvor većine nalazišta ćilibara koja danas poznajemo.
