Danas se fraza koristi za svakodnevne zadatke koji izgledaju beskrajno i uzaludno, a mit je inspirisao i Albera Kamija da piše o traženju smisla u takvom radu
Kao kaznu, Sizif je osuđen da večno gura kamen uz planinu, koji se svaki put vraća na početak
Koliko puta vam se desilo da u nedelju detaljno očistite kuću, a već u utorak sve izgleda kao da je pala bomba? Ili da provedete sate odgovarajući na poslovne mejlove, samo da bi vam ujutru stiglo duplo više novih? U takvim trenucima svi obično uzdahnemo i kažemo: „E, ovo je stvarno Sizifov posao!“
Ovu frazu koristimo gotovo svakodnevno kada želimo da opišemo težak, naporan i potpuno besmislen rad koji nema nikakvog rezultata niti kraja. Ali, ko je zapravo bio taj čuveni Sizif i šta je toliko zgrešio bogovima da je njegovo ime postalo sinonim za večnu muku?
Iza ove izreke krije se jedna od najuzbudljivijih priča iz grčke mitologije – priča o čoveku koji je bio toliko mudar i lukav da je uspeo da prevari čak i samu Smrt.
Ko je bio Sizif i kako je naljutio bogove?
Sizif je bio kralj i osnivač Korinta, i u grčkim legendama je važio za najlukavijeg i najprevrtljivijeg čoveka na svetu. Njegov najveći problem? Mislio je da je pametniji od bogova sa Olimpa.
Kap koja je prelila čašu bila je kada je Sizif odao tajnu vrhovnom bogu Zevsu. Naime, Zevs je oteo rečnu nimfu Eginu, a njen otac, rečni bog Asop, očajnički ju je tražio. Sizif je ponudio Asopu informacije o tome gde mu se ćerka nalazi, ali u zamenu za – izvor sveže vode za svoj grad Korint.
Kada je Zevs saznao da ga je običan smrtnik raskrinkrao i trgovao njegovim tajnama, zbrisao je od besa. Odmah je poslao Tanatosa (boga Smrti) da veže Sizifa i odvede ga u mračni podzemni svet Had.
Kako je čovek prevario Smrt
Umesto da se uplaši, Sizif je upotrebio svoje lukavstvo. Kada je Tanatos došao po njega sa teškim lancima, Sizif se pretvarao da mu se divi i zamolio je boga Smrti da mu pokaže kako ti lanci tačno rade.
Prevareni Tanatos je stavio lance na sebe kako bi demonstrirao njihovu moć, a Sizif je u tom trenutku brzo zaključao lance i zarobio boga Smrti u svom podrumu!
Rezultat je bio opšti haos na Zemlji: niko na svetu više nije mogao da umre. Ljudi su bivali teško ranjeni u ratovima, ali su ostajali živi. Bog rata Ares je bio očajan jer ratovi više nisu imali smisla, pa je lično otišao, oslobodio Tanatosa i predao mu Sizifa.
Čak i tada, Sizif je imao plan B. Pre nego što je odveden, rekao je svojoj ženi da ne sahranjuje njegovo telo i da ne prinosi žrtve bogovima podzemlja. Kada je stigao u Had, počeo je da se žali bogu Hadu kako njegova žena nema poštovanja i zamolio ga da ga pusti nazad na tri dana kako bi je kaznio i organizovao svoju sahranu. Had se sažalio i pustio ga, a Sizif se, naravno, nikada nije vratio – nastavio je da živi srećno u Korintu, rugajući se bogovima.
Surova kazna: Kamen koji večno pada
Kada su ga bogovi konačno ponovo uhvatili pod stare dane, Zevs je odlučio da kazna mora biti takva da Sizif više nikada ne dobije priliku da upotrebi svoj oštar um. Poslao ga je u najdublji deo podzemnog sveta, u Tartar, i osudio ga na večnu muku.
Sizifov zadatak je bio sledeći: morao je da gura ogroman, težak kameni blok uz strmu planinu.
Svaki put kada bi se, obliven znojem i na ivici snage, približio samom vrhu, bogovi bi učinili da se kamen pod sopstvenom težinom otkotrlja skroz nazad u podnožje. Sizif je morao da se spusti, ponovo podmetne leđa i krene ispočetka. I tako kroz celu večnost.
Šta je danas naš "Sizifov posao"?
Upravo zbog ove kazne, gde se ogroman napor ulaže u nešto što se momentalno poništava, nastala je čuvena izreka.
Danas više ne guramo kamenje uz planinu, ali moderni život je prepun Sizifovih poslova. U njih ubrajamo:
- Pranje sudova i veša (završiš sve, a kroz dva sata gomila je ponovo tu).
- Brisanje prašine (borba koja je unapred izgubljena).
- Čišćenje snega dok on i dalje pada.
- Beskonačna birokratija i sakupljanje papira gde uvek "fali još jedan papir".
Slavni francuski pisac i filozof Alber Kami napisao je čak i čitav esej „Mit o Sizifu“, u kom tvrdi da je Sizif zapravo heroj jer, uprkos tome što zna da je njegov rad uzaludan, on svesno nastavlja da gura taj kamen, pronalazeći smisao u samoj borbi.
Zato, sledeći put kada budete radili nešto što vam deluje uzaludno, setite se kralja Korinta. Možda je posao besmislen, ali barem niste naljutili Zevsa!
