Mnogi iz dijaspore ističu da novac nije jedini razlog zbog kojeg ne žele da se vrate na Balkan
Objašnjavaju problem u sistemu ali i navikama stečenim u inostranstvu
Sve češće se u dijaspori vodi tiha, ali vrlo iskrena rasprava o tome šta bi zaista moralo da se promeni da bi se ljudi vratili u zemlje iz kojih su otišli. Iako se na prvi pogled čini da je ključni razlog odlaska novac, odgovori onih koji godinama žive u inostranstvu pokazuju da je priča mnogo složenija i dublja.
U jednoj od takvih onlajn diskusija u Fejsbuk grupi "Nemačka bez stresa", na pitanje kolika bi plata bila dovoljna za povratak na Balkan, otvorile su se priče koje prelaze granice finansija. Od ličnih razočaranja u sistem, preko svakodnevnih navika stečenih u inostranstvu, pa sve do porodičnih i životnih okolnosti koje vezuju ljude za nove sredine.
"Kolika plata na Balkanu bi vam bila dovoljna da odmah napustite Nemačku?", glasilo je jednostavno pitanje.
"Ne planiram da se vratim ni za 10.000 evra"
Odgovori otkrivaju bolnu istinu koju mnogi ne žele da priznaju, a to je da ljudi ne odlaze samo zbog novca.
"Ja ne planiram nikada da se vratim, ni da mi daju platu od 10.000 evra", "U Hrvatskoj je gajba piva 27 evra, a u Nemačkoj za te pare kupiš dve. Krenimo samo od tog banalnog primera", bili su samo neki od odgovora.
Jedna Nikolina je napisala da će se vratiti, ali samo u drvenom odelu.
"Volim da odem dole, ali ceo život sam provela u Austriji i tako će i ostati do kraja života."
Osetljiv na nepravdu
Jedan Bosanac je otkrio da svoju zemlju voli, ali da se zbog jedne stvari nikada neće vratiti.
"Volim svoju Bosnu više od svega na svetu i branio bih je u svakom trenutku i u svakom pogledu, ali sistem u njoj mrzim i zameram mu. Sistem u državi funkcioniše po principu brat, sestra, ujak i tako dalje. U svakom gradu vladaju dve, tri ili pet porodica i sve su dobro povezane. Korupcija i mito su ono čega na Zapadu nema u toj meri. Ovde su svi isti, i Rom i musliman i katolik i pravoslavac i svaki drugi čovek. Ne bih se vratio u BiH ni da mi daju 100.000 evra nedeljno, jer sam toliko tvrdoglav i osetljiv na nepravdu da verujem kako bi svaki dan bilo problema. Vrlo brzo bih ili bio ubijen ili završio u zatvoru, i upravo je to razlog zbog kog sam pre 10 godina otišao iz BiH", napisao je Muharem.
Visoka smrtnost
Jedan korisnik iz Srbije istakao je da je njegov najveći razlog zbog kog ne želi da se vrati - velika smrtnost, ali i visoke cene.
"Mozak se okreće samo brojkama. Ostalo nije ni važno. Srbija ima veću smrtnost na 1.000 stanovnika nego bilo koja druga zemlja na svetu. Ispred nje je samo Ukrajina jer je u ratu. Ovo je zemlja koja je u miru, a ima toliku smrtnost. Afričke zemlje nisu ni blizu toga, a mi pričamo o novcu i iznosu zbog kog bismo se vratili. Ali vratimo se na temu hrane, pića i hemije. Ovde tunjevinu od 185 g platim 1,30 evra na Amazonu, a u Srbiji je jedna konzerva košta oko pet ili šest evra. Ima još mnogo primera. Ovde u Nemačkoj svi imaju jednak pristup poslu, stanu, mestu života, obrazovanju i napretku. O čemu drugo da razgovaramo? Ili neko treba nekome da govori kako treba da živi ovde? Sve što ne menjaš, prihvataš", piše Uroš.
"Neću se vratiti zbog plate"
"Nisam otišao zbog plate. Isto tako, neću se vratiti zbog plate. Volim zemlju u kojoj sam rođen više od svega, ali jednostavno se ne uklapam u taj sistem. Nažalost, da je drugačije, vratio bih se i za manju platu nego što imam ovde."
"Nijedna. Bio sam u Srbiji pre dve godine sedam meseci. S obzirom na okolnosti, vratio sam se i hteo sam da ostanem."
"Ja sam u Austriji dovoljno dugo i neću se vratiti, ali kad čitam ove komentare da bi se neko vratio za 10.000 evra i slično… Ti sigurno žive u tuđim stanovima, a iz još veće nemaštine su otišli pa sada glume da im je sve idealno. Ali svako zna svoje i za koje bi se novce vratio."
"Ne moram da budem robot kojem se život svodi na posao i kuću"
"Ja živim u Engleskoj već 26 godina, inače sam rodom iz Hrvatske, tako da sam gotovo pola života proveo ovde. Ja bih se sutra vratio, ali postoji jedan veliki problem, a to su deca i unuci. Deca i unuci su rođeni ovde i ovo je ono na šta su navikli. Ovo je za njih domovina. Kad bismo se vratili supruga, mlađi sin i ja, ostali bi ovde. Gde bih ja otišao i ostavio njih?
Novac nije toliki problem jer se sa 1.500 do 2.000 evra mesečno može dobro živeti ako čovek to želi i ako ima svoju kuću. Želim da kažem da ponekad nije u pitanju samo novac, nego i drugi faktori. Da nije toga, ja bih se sutra vratio u svoju domovinu, gde sam na svome i nisam stranac. Ne moram da budem robot kojem se život svodi na posao i kuću, sa jednog posla na drugi. Ne znam ni kako mi se zove prvi komšija, a živimo jedan pored drugog više od deset godina. Kad hoću da se malo proveselim, ne mogu jer će se neko buniti za sve i svašta, čak i ako mu smeta miris hrane koju kuvam", zaključio je Ivica.
(Dnevno.hr)
