Profesorka iz Francuske u svom odeljenju uvela desetominutno pravilo čitanja bilo koje knjige - prvih 10 minuta časa.
Pravilo je jednostavno: izbor literature je slobodan, a najveći fokus je na čitanju.
Već godinama se vodi bitka za pažnju učenika u školama, u vremenu kada telefone i kratke sadržaje retko šta može da nadjača. Ipak, jedna profesorka iz Francuske pronašla je jednostavan način da đake uvede u radnu atmosferu – bez opomena, bez buke i bez pritiska.
Ona je, u jednoj učionici u Sen-Maksiminu, uvela pravilo koje je, sudeći po reakcijama učenika, promenilo njihov odnos prema učenju! Naime, čitavu deceniju, svaki čas počinje isto: tišinom i knjigom u rukama - prvih 10 minuta.
Izbor štiva je potpuno slobodan: može biti reč o knjizi čiji se odlomci obrađuju na času, nekom naslovu uzetom iz razredne biblioteke ili stripu. Pravila su jednostavna – važno je samo da se čita.
Po isteku pravila - čas počinje punim tempom
Već nekoliko sekundi po ulasku u učionicu svi učenici su na svojim mestima, sa knjigom u rukama. Tišina brzo zavlada prostorijom, a dokaz da je čitanje zaista aktivno stiže gotovo odmah: nastavnica, i sama udubljena u svoje štivo, biva prekinuta podignutim prstom i tihim pitanjem o značenju nepoznate reči.
Po isteku deset minuta, čas počinje punim tempom, ali bez ikakve potrebe za opomenama: učenici deluju odmah spremni za rad.
Učenici oduševljeni inicijativom
"Ako nastava traje dva školska časa, zvono često postaje povod da se, kroz šalu, zatraži povratak na vreme za čitanje", priča nastavnica zadovoljna entuzijazmom svojih učenika.
U njenom odeljenju trećeg razreda gotovo da nema dileme – svi se slažu da ova metoda donosi vidljive koristi.
Luna, koja je i ranije bila ljubitelj knjiga, kaže da joj deset minuta čitanja pomaže da "pripremi mozak" za rad. Mateo, koji nije bio naročito sklon književnosti, priznaje da je zahvaljujući slobodnom izboru štiva počeo da pokazuje interesovanje za čitanje, dok Amani ističe da joj je ova navika pomogla da obogati rečnik u vreme kada mobilni telefoni, kako kaže, sve više osiromašuju francuski jezik.
Ostaje da se vidi da li će se ovakav entuzijazam za čitanje zadržati i naredne godine. Ipak, nema sumnje da će ovih deset minuta tišine i knjige ostati trajno upisane u sećanje bar dela učenika.
(Nice-matin)
