Decu rođenu 60-ih i 70-ih psiholozi smatraju najizdržljivijom generacijom, ali ne zbog boljeg vaspitanja - u ovome je tajna njihovog uspeha u životu

Psiholozi koji proučavaju razvoj dece sve češće ukazuju na zanimljiv zaključak: deca koja su odrastala tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka nisu postala emocionalno stabilniji odrasli ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se sama nose sa frustracijama, dosadom i međusobnim sukobima.

Upravo su ta svakodnevna iskustva, bez stalnog mešanja odraslih, pomagala razvoju emocionalne otpornosti koja ih je pratila tokom života.

Šta je emocionalna samoregulacija?

Emocionalna samoregulacija predstavlja sposobnost osobe da kontroliše svoje reakcije u stresnim ili neprijatnim situacijama bez potrebe da joj neko drugi pomogne da se smiri ili pronađe rešenje.

To podrazumeva tolerisanje frustracije, prihvatanje neuspeha, rešavanje konflikata i odlaganje trenutnog zadovoljstva zarad dugoročnog cilja.

Psiholozi smatraju da je upravo ova veština jedan od najvažnijih temelja mentalnog zdravlja u odraslom dobu.

Kako je izgledalo detinjstvo 60-ih i 70-ih godina

Deca su tada provodila sate napolju bez stalnog nadzora roditelja. Sama su organizovala igre, rešavala nesuglasice sa vršnjacima i pronalazila načine da ispune slobodno vreme.

Nije bilo mobilnih telefona, video-igrica, društvenih mreža niti unapred isplaniranih aktivnosti za svaki deo dana. Dosada je bila sastavni deo detinjstva, a upravo je ona često podsticala maštu, kreativnost i samostalnost.

Ako bi izgubili u igri, morali su da prihvate poraz. Ako bi se posvađali sa drugom, sami su tražili način da se pomire. Svaka takva situacija predstavljala je svojevrsni trening za kasnije životne izazove.

Šta se promenilo kod savremenog roditeljstva?

Od devedesetih godina prošlog veka, a naročito tokom poslednje dve decenije, roditelji su počeli mnogo intenzivnije da nadgledaju decu i uključuju se u rešavanje njihovih problema.

Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „helikopter roditeljstvom“ – stilom vaspitanja u kojem roditelji neprestano prate dete i intervenišu pri prvoj pojavi teškoće.

Posledice takvog pristupa mogu biti:

• manje prilika da deca samostalno rešavaju probleme,
• niža tolerancija na frustraciju,
• veća osetljivost na neuspeh,
• potreba za stalnim odobravanjem okoline,
• teže donošenje samostalnih odluka u odraslom dobu.

Da li to znači da je nekadašnje vaspitanje bilo bolje

Stručnjaci upozoravaju da takav zaključak nije ispravan. Detinjstvo šezdesetih i sedamdesetih godina imalo je brojne nedostatke. Emocionalne potrebe dece često su bile zanemarivane, a mnogi problemi ostajali su neprimećeni.

Poenta nije u idealizovanju prošlosti, već u prepoznavanju jedne važne stvari koja je vremenom delimično nestala – prostora da dete kroz lično iskustvo razvije emocionalnu samostalnost.

Šta savremena psihologija savetuje roditeljima

Današnji stručnjaci ne zagovaraju povratak starim modelima vaspitanja niti prepuštanje dece samima sebi. Umesto toga, preporučuju ravnotežu između podrške i samostalnosti.

Deci su potrebni ljubav, sigurnost i razumevanje, ali im je podjednako potrebno da povremeno pogreše, dožive razočaranje, reše konflikt sa vršnjacima i sami pronađu izlaz iz manjih problema.

Emocionalna snaga nastaje kroz iskustvo

Psihološka istraživanja pokazuju da se otpornost ne razvija potpunom zaštitom od neprijatnosti, već postepenim suočavanjem sa izazovima primerenim uzrastu.

Pravo na grešku, dosadu i samostalno istraživanje sveta ostaje važan deo zdravog razvoja deteta. Upravo kroz takva iskustva deca uče da mogu da prevaziđu prepreke, podnesu neuspeh i veruju sopstvenim sposobnostima.

Zato stručnjaci ističu da cilj roditeljstva nije da ukloni sve teškoće iz dečjeg života, već da dete nauči kako da se sa njima uspešno nosi.

Lekcije za nove generacije

Dosada je korisna

Pošto dosada podstiče kreativnost, introspekciju i sposobnost regulisanja emocija bez stalnih ometanja, danas je mnogima ovo iskustvo potrebnije nego ikada ranije.

Telefon vam nije potreban za baš sve

Mnogi mladi ljudi danas su u velikoj meri zavisni od svojih telefona, često a da toga nisu ni svesni. Pripadnici generacija Bejbi bumera i generacije X ne samo da su manje vezani za svoje telefone, već su dovoljno snalažljivi da se snađu i kada ih izgube ili nemaju pristup internetu.

Doslednost je važna

Ponekad je potrebno istrpeti određene neprijatnosti kako biste podržali ljude koje volite. Upravo takva spremnost na trud i posvećenost predstavlja osnovu zdravih partnerskih odnosa.

Izbegavanje problema čini ih još težim

Kako pokazuje istraživanje objavljeno u stručnom časopisu za savetodavnu i kliničku psihologiju, izbegavanje problema samo povećava stres i anksioznost povezane sa određenom situacijom ili temom. Ljudi u šezdesetim i sedamdesetim godinama uglavnom ne beže kada stvari postanu teške – oni nastoje da nauče što više i pronađu način da se izbore sa izazovima.