Ronioci su tokom čišćenja olupine broda u Sicilijanskom tesnacu naišli na veliku belu ajkulu, što je prvi put podvodno dokumentovano u Sredozemlju
Ovaj susret zabeležen je tokom akcije uklanjanja odbačenih ribarskih mreža koje predstavljaju stalnu opasnost za morski život
Dok su čistili olupinu potopljenog broda u Sredozemnom moru od ribarskih mreža, grupa ronilaca doživela je zapanjujući susret. Ronilac Derk Remers i njegove kolege krenuli su u akciju čišćenja, ali su svedočili nečemu što će pamtiti celog života.
Naime, dok su se spuštali na oko 40 metara dubine u Sicilijanskom tesnacu, iz plavetnila se pojavila velika bela ajkula.
Remers je brzo uzeo kameru i zabeležio prizor za koji se veruje da je prva podvodna snimka odrasle velike bele ajkule u njenom prirodnom staništu u Sredozemlju. Iako su retka viđenja sa površine povremeno zabeležena, podvodni susreti koje su snimili ronioci do sada nisu bili poznati.
"Šokirani i zadivljeni"
Jedinstveni susret dogodio se tokom misije uklanjanja odbačenih ribarskih mreža u organizaciji fondacije Healthy Seas, zajedno sa organizacijama Ghost Diving i Društvom za dokumentaciju potopljenih nalazišta (SDSS), koje su snimak i podelile.
"Svi smo bili pomalo šokirani, ali i zadivljeni Prsti su mi se tresli, to je sigurno. Bila je to velika životinja i tako nešto uopšte nismo očekivali", rekao je Derk Remers, voditelj nemačkog ogranka Ghost Divinga.
Ajkula je kružila oko grupe ronilaca, a zatim nestala.
"Proplivala je pored nas, a onda se okrenula, suočila se s nama i vratila. Bilo je jasno da je radoznala, a ne agresivna. Delovala je vrlo opušteno, kao da je svesna da je ona tu glavna. Kada smo počeli da ispuštamo mehuriće, malo je ubrzala i nestala u plavetnilu", prisetio se Remers, prenosi Euronews.
"Izuzetno neobično i naučno vredno"
Morski biolozi koji su konsultovani nakon misije opisali su opažanje kao izuzetno neobično i naučno vredno.
"Većina našeg znanja o velikim belim ajkulama u Sredozemlju potiče iz zapisa o mrtvim primercima ulovljenim u ribolovnim operacijama. Ovakva opažanja su izuzetno vredna za bolje razumevanje rasprostranjenosti, navika i ponašanja ove kritično ugrožene vrste", izjavio je dr Karlo Katano, istraživač na stanici Stazione Zoologica Anton Dohrn u Sicilijanskom morskom centru.
Sablasne mreže: tihi ubica
Susret sa ajkulom bio je izuzetan, ali razlog zbog kojeg su ronioci uopšte bili tamo nažalost je vrlo uobičajen. Sicilijanski tesnac jedno je od najintenzivnije izlovljavanih ribolovnih područja u Sredozemlju, a olupina koju je tim čistio godinama je sakupljala "sablasne mreže" - ribolovnu opremu izgubljenu ili odbačenu u moru.
Problem je u tome što te mreže ne prestaju da love samo zato što ih niko ne izvlači. Zapletene na podvodnim strukturama poput grebena i olupina, one nastavljaju da hvataju i ubijaju morski život.
"Napravljene su da ubijaju ribu i to nastavljaju da rade i kada više nisu povezane sa ribarskim brodom. Iz godine u godinu, količina mreža zapetljanih na ovoj olupini sve je veća", objašnjava Remers.
Raniji zaroni na istoj lokaciji već su dokumentovali glavate kornjače i velike vrste riba zarobljene u odbačenoj opremi. I tokom ove misije tim je izvadio delove mreža, koji će biti bezbedno zbrinuti ili, ako je moguće, reciklirani.
Svake godine se gubi do deset odsto ribolovne opreme
Razmere problema daleko prevazilaze bilo koju pojedinačnu olupinu.
"Procenjuje se da se svake godine izgubi između jedan i deset odsto sve ribolovne opreme sa svih ribarskih plovila na svetu. To bi moglo da iznosi više od pola miliona tona godišnje", kaže Remers.
Prisustvo ajkule bilo je oštar podsetnik na obim ove pretnje koja se odražava kroz ceo morski hranidbeni lanac.
"Osećamo se na neki način blagosloveno zbog ovog susreta, koji nam ujedno pokazuje važnost našeg rada. Jer, ako predator poput nje lovi blizu olupine, to znači da tamo ima i mnogo ribe i drugih životinja koje može da lovi. A ako se one zapletu u mreže, postoji opasnost da u njih uhvatimo i predatore. Ako uhvatimo njih, kojih je ionako vrlo malo, to bi bila velika katastrofa", ističe ronilac.
Problem koji zahteva više od akcija čišćenja
Remers jasno kaže da volonterske akcije čišćenja same ne mogu da reše krizu "sablasnih mreža".
"Naše mogućnosti su ograničene, nas je samo nekoliko. Jedna stvar je uklanjanje mreža, što je najmanje što kao ljudi možemo da uradimo. Ali naša ideja je i da informišemo javnost o ovom problemu, kako bi se delovalo preventivno, pre nego što mi moramo da sakupljamo mreže."
Taj preventivni rad, tvrdi on, znači direktno suočavanje sa ilegalnim i velikim industrijskim ribolovom. Napominje da porodična ribarska gazdinstva imaju snažan podsticaj da ne gube opremu jer je izgubljena mreža za malu firmu ekonomska katastrofa. S druge strane, industrijski i ilegalni akteri, koji deluju u velikom obimu, predstavljaju najveću pretnju ekosistemu.
"Mi bismo, kao ljudi i kao Evropljani, trebalo da podstaknemo naše političare da se bore protiv ove pretnje i da budu pažljiviji prema našem podvodnom okruženju", poručuje Remers.
Tokom misije sprovedeno je i uzorkovanje životne sredine DNK kao i podvodno praćenje kako bi se poboljšalo razumevanje vrsta prisutnih oko olupine. Dalja analiza očekuje se u narednim mesecima, kada će biti objavljeni i dodatni snimci i naučni materijali.
(Index)
