Iako se dugo govori o ubrzanom topljenju leda na Antarktiku, nova analiza pokazuje da se slika trenutno ipak komplikuje – barem kratkoročno. Najnoviji podaci ukazuju da je najveća ledena masa na planeti od 2020. godine u fazi blagog rasta, uprkos stalnim gubicima leda koji završava u okeanima.

Prema podacima Danskog meteorološkog instituta (DMI), koji je učestvovao u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, ovaj privremeni porast objašnjava se povećanim snežnim padavinama nad Antarktikom. Iako se led i dalje gubi u kontaktu sa okeanom, veće količine snega u velikoj meri nadoknađuju taj gubitak, što dovodi do rasta ukupne ledene mase u poslednjih nekoliko godina.

Ovakav razvoj nije neočekivan

Stručnjaci objašnjavaju da ovakav razvoj nije neočekivan. Kako se atmosfera zagreva, ona može da zadrži više vlage, što povećava mogućnost jačih snežnih padavina. Upravo to se sada, prema istraživanju, dešava nad ledenim pokrivačem Antarktika.

Međutim, naučnici upozoravaju da je reč o veoma nestabilnoj ravnoteži. Klimatska naučnica Ruth Mottram iz Nacionalnog centra za klimatska istraživanja pri DMI-ju ističe da su promene izuzetno osetljive i da mali pomaci u atmosferi ili okeanima mogu brzo promeniti trenutni trend.

"Hodamo po ivici noža"

"Ovo je veoma osetljiva ravnoteža. Sneg trenutno nadoknađuje gubitke, ali hodamo po ivici noža", navodi Motram, upozoravajući da bi i male klimatske promene mogle da preokrenu situaciju.

Studija se zasniva na satelitskim merenjima Zemljinog gravitacionog polja, što je omogućilo precizno praćenje promena u ukupnoj masi leda. Ovi podaci su zatim kombinovani sa regionalnim klimatskim modelima i globalnim vremenskim podacima, kako bi se izračunalo koliko se leda dodaje kroz snežne padavine, a koliko se gubi.

Dodatno, satelitska posmatranja pokazuju i značajno smanjenje morskog leda oko Antarktika. Istraživači navode da je upravo ta promena uticala na lokalne uslove, uključujući povećanje zimskih snežnih padavina, jer otvorena vodena površina omogućava više isparavanja koje se kasnije vraća u vidu snega.

I najmanje promene mogu imati globalne posledice

Klimatski naučnik Abraham Tores, takođe citiran u saopštenju DMI-ja, objašnjava da se upravo zbog toga u modelima vidi porast snežnih padavina tokom zime. Ipak, stručnjaci naglašavaju da i najmanje promene u Antarktiku mogu imati globalne posledice. One se ogledaju u porastu nivoa mora, ali i u promenama morskih struja i jačini oluja širom sveta. Smeltevoda se ne raspoređuje ravnomerno po okeanima, što znači da efekti nisu isti u svim regionima.

Posebno se ističe da bi posledice porasta nivoa mora mogle da budu izraženije i u Danskoj.

Na kraju, istraživači upozoravaju da ovaj privremeni porast snega ne menja dugoročni trend. Prema njihovim zaključcima, on ne zaustavlja globalno povećanje nivoa mora koje se i dalje očekuje u narednim decenijama.

(TV 2 Nyheder)