Ljubomir Popović iz sela Bjeluša proglašen je za najboljeg studenta na smeru Elektroenergetika na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku.
Sa velikim ambicijama, sada nastavlja master studije i planira da svoju stručnost primeni u rodnom kraju.
Planinsko selo Bjeluša, udaljeno 36 kilometara od opštinskog mesta Arilja, ozareno je ove jeseni postignućem svog mladog žitelja. Ljubomir Popović (23), nekad đak pešak koji je u osnovnoj i srednjoj školi znao samo za petice, proglašen je za najboljeg studenta Fakulteta tehničkih nauka u Čačku na smeru Elektroenergetika. Zasluženo priznanje za ovog uzornog momka, njegove roditelje, za ceo ariljski kraj.
Život u udaljenim brdima možda ima i prednosti, ali stići odavde u svet nauke i desetki na studijama teže je nego iz urbanih sredina. Prošao je taj put uz puno upornosti Ljubomir, rođen pre 23 leta u Bjeluši, gde se seljani bave malinarstvom, proizvodnjom krompira, stočarstvom. Jedinac je u roditelja - kada su ga dobili, otac Dragan imao je 53, majka Jelena 30 godina.
Prethodno, Dragan je od 1968. kao tehničar radio po elektrodistribucijama užičkog regiona, da bi se devedesetih vratio u rodnu Bjelušu (odavde je autobusom putovao u Arilje na posao). Upoznaje u proleće 2001. Jelenu iz susednog Brekova, koja je volela prirodu i seoske poslove pa rešila da se uda na selu. Ostvarila joj se želja: u jesen te godine udala se za Dragana, sledeće im se rodio Ljubomir. Od tada Popovići zajedno žive u Bjeluši, drže stoku, obrađuju zemlju. Dragan je sada u penziji.
Iz ovih udaljenih brda potiče prilično visokoobrazovanih ljudi
A generacije Bjelušana žeđ za znanjem privlači i odvodi u svet. Iz ovih udaljenih brda potiče prilično visokoobrazovanih ljudi. Tim putem od detinjstva, još mlad da odredi pravce, krenuo je Ljubomir Popović. Igrao se odmalena u očevoj radionici, svaki alat mu bio zanimljiv, da bi se u prva četiri razreda škole, koje je završio u Bjeluši, pročuo kao nadaren za učenje.
- Bilo je u mojoj generaciji četvoro đaka, a kad smo završili ostalo u školi u Bjeluši samo petoro. Učio sam od petog do osmog u Brekovu gde je škola osmorazredna. Udaljena od moje kuće (pešačkim prečicama) oko šest kilometara. Peti i početak šestog idem peške do škole i nazad. Uglavnom sam, tek kilometar sa još trojicom. A u šestom ponovo počinje da saobraća autobus od Bjeluše ka Arilju.
Dugom pešačenju dolazi kraj, stanica mi je na kilometar od kuće. Dobro sam učio, interesovalo me je sve što ima veze s tehnikom. Pokušavao da odgonetnem kako rade mašine, s pažnjom pratio očev rad kada komšijama popravlja uređaje i instalacije. Bio sam u osnovnoj uspešan, najbolji đak u odeljenju. Upisao srednju u Arilju, smer elektrotehničar energetike - kazuje za "Politiku" Ljubomir.
Uvek imao sve petice
Kao srednjoškolac je stanovao u Arilju, a kući dolazio vikendom i za raspust kada je bilo posla na imanju. Marljivo je učio, u sve četiri godine srednje imao sve petice, stekao diplomu "Vuk Karadžić".
– Odlučujem da upišem Fakultet tehničkih nauka u Čačku, smer Elektroenergetika. Po svojoj prirodi ne volim gradove i njihove gužve, tako da mi je zamisao bila da uporedo sa studiranjem povremeno pomažem u radovima kod kuće koliko se bude moglo. Ušao sam na budžet, dobio smeštaj u domu. Odlučio da ne smem da izneverim priliku koja mi je pružena, rešen da dam sve od sebe kako bih završio studije. Redovno sam dolazio na predavanja i vežbe, nastojao da mi se gradivo ne nagomilava. Posebno zanimljivi predmeti bili su mi na višim godinama studija. Profesori koji su mi predavali posvećeno su radili svoj posao, prenoseći mi korisna znanja. Ispite sam davao u prvim rokovima, pa sam leto provodio u Bjeluši i pomagao roditeljima u seoskim poslovima - priča Ljubomir.
Na fakultetu ređao je desetke
Posvećen studiranju, ređao je uglavnom desetke. Značile su mu i stipendije koje je primao: u drugoj godini od opštine Arilje, u trećoj od ministarstva, u četvrtoj "Dositeja". Na smeru je u prvoj godini bilo 45 studenata, od druge do četvrte 17, a jedino on završio je u roku (diplomirao 24. oktobra 2025. godine).
– Studije sam završio s prosekom 9,27 i dobio nagradu "Aleksandar Avramović" koja se dodeljuje najboljim studentima sa smera Elektroenergetika, kao i nagradu u vidu plaćene prakse u kompaniji "RCM Technology Engineering". Po završetku osnovnih upisao sam master studije, takođe na FTN u Čačku, smer Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo. Plan mi je da se na isti način posvetim master studijama i produbim znanje. Zatim da se zaposlim, a posao u međuvremenu tražim. Želja mi je da ga nađem u svom kraju (okrugu), tu i da ostanem - govori Ljubomir, ponos Bjeluše.
Pohvale dobio i od profesora
Samo reči hvale za ovog mladića imaju i na FTN u Čačku. Dr Dimitrije Rozgić, profesor koji mu je predavao na trećoj i četvrtoj godini, kaže za "Politiku":
- Rad sa mladim ljudima čast je i privilegija profesorskog poziva. Tu sam upoznao sjajne mlade ljude, a jedan od njih je Ljubomir Popović. Odmah je privukao pažnju, imao sam predosećaj da je odličan student i uzoran mladić, što se kroz predispitne i ispitne obaveze obistinilo. Sve ispite kod mene položio je s najvišim ocenama, fakultet završio kao najbolji na smeru. Saznao sam da je radan i u svom selu. Nema sumnje da je pred Ljubomirom uspešna profesionalna karijera.
(Politika)
