Studija koja od 1972. prati 1.037 ljudi od rođenja do dan-danas KONAČNO dala odgovor: Ova osobina iz detinjstva je najvažnija za uspeh u životu

Kada su novozelandski istraživači 1972. godine počeli da prate više od hiljadu novorođenčadi iz jednog primorskog grada, želeli su da saznaju kako detinjstvo oblikuje život odraslih ljudi. Više od pola veka kasnije, rezultati jednog od najdugotrajnijih istraživanja ljudskog razvoja pokazali su da zdravlje, finansijski uspeh i kvalitet života u odraslom dobu najbolje ne predviđaju ni inteligencija ni porodični prihodi, već jedna osobina koja se može uočiti još u ranom detinjstvu – samokontrola.

Reč je o Dunedin studiji, jednom od najpoznatijih longitudinalnih istraživanja na svetu, koje traje više od 50 godina.

Više od pet decenija praćenja iste generacije

Studija je započeta sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i obuhvatila je 1.037 dece rođene u bolnici Queen Mary u gradu Danidinu na Novom Zelandu između 1. aprila 1972. i 31. marta 1973. godine.

Istraživanje je vodio Fil Silva, nekadašnji učitelj i student psihologije koji se bavio razvojem dece. Tokom godina finansiranje projekta je nastavljeno, a učesnici su redovno dolazili na detaljna testiranja i procene.

Danas je istraživanje ušlo u fazu procene učesnika u 52. godini života, koja se sprovodi između 2024. i 2026. godine.

Rezultat je jedna od najdetaljnijih slika ljudskog razvoja ikada prikupljenih. Učesnici studije do sada su doprineli nastanku više od 1.400 naučnih radova, knjiga i izveštaja.

Posebno je impresivna stopa odziva

Tokom poslednjeg završenog kruga istraživanja, između 2017. i 2019. godine, učestvovalo je 94 odsto živih članova studije, što predstavlja najvišu stopu praćenja za istraživanje ovog tipa i trajanja u svetu.

Zbog toga su učesnici Dunedin studije u jednom tekstu časopisa Science iz 2018. godine opisani kao "hiljadu najistraživanijih ljudi na svetu".

Jedna osobina predvidela gotovo sve

Najvažniji nalaz studije objavljen je 2011. godine u radu koji su predvodili Teri Mofit i Avšalom Kaspi sa Univerziteta Djuk i Kraljevskog koledža u Londonu, zajedno sa Ričijem Pultonom sa Univerziteta Otago.

Istraživači su analizirali sve podatke o samokontroli prikupljene kod dece između treće i jedanaeste godine života – procene nastavnika i roditelja, zapažanja istraživača, samoprocene i testove koji su merili strpljenje, upornost i sposobnost odlaganja zadovoljstva.

Zatim su te rezultate uporedili sa ishodima u odraslom dobu, kada su učesnici imali 32 godine, piše Space Daily.

Pokazalo se da je samokontrola iz detinjstva predvidela gotovo sve važne životne ishode.

Deca koja su imala niži nivo samokontrole, bez obzira na inteligenciju ili društveni status porodice, kasnije su češće imala zdravstvene probleme, uključujući bolesti desni, respiratorne tegobe, povišen holesterol, visok krvni pritisak i izraženije znakove upalnih procesa u organizmu. Istovremeno su imala manje ušteđevine, ređe posedovala nekretnine, češće bila zadužena i češće postajala samohrani roditelji.

Takođe su češće imala krivične presude i veću verovatnoću razvoja zavisnosti od alkohola, duvana, kanabisa ili drugih droga.

Veza je bila gotovo savršeno postepena – deca sa najnižim rezultatima ostvarivala su najlošije ishode, ona sa najvišim najbolje, dok su svi ostali bili tačno između te dve krajnosti.

Šta naučnici podrazumevaju pod samokontrolom?

Istraživači naglašavaju da samokontrola nije jedna misteriozna osobina. Ona obuhvata čitav skup karakteristika koje psiholozi proučavaju decenijama: savesnost, samodisciplinu, upornost, sposobnost odlaganja trenutnog zadovoljstva, planiranje unapred, kontrolu impulsa i upravljanje emocijama radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva.

Deca sa visokim rezultatima uglavnom su bila ona koja su mogla da čekaju, fokusiraju se na zadatak, završe ono što započnu i razmišljaju o posledicama pre nego što deluju.

Male odluke stvaraju velike razlike

Prema istraživačima, uticaj samokontrole na životne ishode delimično je intuitivan, a delimično rezultat niza malih odluka koje se gomilaju tokom godina, prenosi N1info.ba.

Mladi sa nižom samokontrolom češće počinju da puše pre nego što razumeju posledice zavisnosti, odustaju od školovanja u trenucima frustracije, postaju roditelji u ranoj dobi zbog loše planiranih odluka ili počine manja krivična dela koja ostavljaju trajne posledice.

Svaka od tih odluka pojedinačno deluje beznačajno, ali tokom deset ili dvadeset godina mogu oblikovati potpuno drugačiji životni put.

Istraživači su utvrdili da su učesnici koji su završili srednju školu, nisu pušili i nisu postali roditelji u tinejdžerskom dobu imali znatno bolje životne ishode, čak i kada su kao deca imali niži nivo samokontrole.

Međutim, čak i oni koji su izbegli najveće životne zamke, a imali slabiju samokontrolu, kasnije su pokazivali određene nedostatke. Zaboravljanje obaveza, neispunjavanje dogovora, problemi sa štednjom ili pridržavanjem medicinskih preporuka stvaraju male, ali trajne troškove koji se tokom decenija pretvaraju u značajne razlike u zdravlju, finansijama i odnosima.

Samokontrola nije nepromenljiva

Iako rezultati ukazuju na važnost samokontrole, istraživači naglašavaju da ona nije trajno zadana osobina. Naprotiv, značajan broj učesnika pokazao je poboljšanje između detinjstva i adolescencije. Takvi učesnici kasnije su ostvarili znatno bolje životne rezultate nego što su njihovi rani rezultati predviđali. Drugim rečima, samokontrola se može razvijati.

Autori istraživanja smatraju da programi usmereni na razvoj samodiscipline, planiranja, upornosti i emocionalne regulacije u detinjstvu mogu imati izuzetno veliki dugoročni efekat.

Nakon objavljivanja rada 2011. godine sprovedeno je više programa u školama koji su razvijali upravo te veštine, a rezultati su uglavnom bili ohrabrujući.

Istraživanje se nastavlja

Dunedin studija traje i danas. Trenutno je u toku procena učesnika u 52. godini života, a završetak tog dela istraživanja planiran je za kraj 2026. godine.

Istovremeno se prati i nova generacija – deca originalnih učesnika – kako bi naučnici mogli da proučavaju na koji način se obrasci samokontrole, mentalnog zdravlja i životnih ishoda prenose sa generacije na generaciju.

Nakon više od pola veka istraživanja, zaključak koji se najdoslednije ponavlja ostaje jednostavan: deca koja su bolje upravljala svojim ponašanjem i impulsima odrasla su u ljude koji su imali bolje zdravstvene, finansijske i društvene ishode od svojih vršnjaka.

A upravo je to, smatraju istraživači, osobina koju je mnogo lakše prepoznati kod petogodišnjeg deteta nego kasnije naučiti.

(Nova)