Istraživanje pokazuje da su najprljavije površine u domu često one koje najviše dodirujemo
Kuhinja je posebno rizična: sunđeri, krpe, sudopere i radne ploče često sadrže koliformne bakterije opasnije od onih u kupatilu
Čišćenje doma nikome nije baš omiljeni "sport". Većina nas taj posao obavlja zato što mora, a ne zato što u njemu uživa. Rezultati su često u skladu s tim: brzo obrišemo prašinu, operemo podove i prozore, usisivačem prođemo kroz ceo prostor... ali retko kada sve zaista temeljno očistimo. A trebalo bi, naročito kada su u pitanju predmeti koje svakodnevno dodirujemo, a pritom ih gotovo nikada ne dezinfikujemo.
To potvrđuje i istraživanje organizacije NSF International, čiji su mikrobiolozi analizirali 30 svakodnevnih kućnih površina u 22 domaćinstva. Pre uzimanja uzoraka, učesnici su trebalo da pogode gde očekuju najviše bakterija. Većina je bila uverena da će "pobediti" kupatilo, ali rezultati su pokazali upravo suprotno – najveća koncentracija mikroorganizama pronađena je u kuhinji i na predmetima koje svakodnevno dodirujemo rukama.
Prekidači ua svetlo
Jedan od najvećih "zaboravljenih" izvora prljavštine u domu jesu prekidači za svetlo. Dodirujemo ih desetine puta dnevno, često odmah nakon ulaska u kuću, pripreme hrane ili rada u bašti, a retko ih uopšte uključujemo u rutinu čišćenja.
NSF-ovo istraživanje pokazalo je da je buđ pronađena na gotovo četvrtini, odnosno 23 odsto, ispitanih kupatilskih prekidača, što dovoljno govori koliko lako zaboravljamo na površine koje svakodnevno koristimo.
Daljinski upravljači
Odmah uz njih nalaze se daljinski upravljači. Televizor gledamo gotovo svakodnevno, a daljinski prelazi iz ruke u ruku svih članova porodice. Završava na kauču, podu, među jastucima ili na stoliću uz grickalice i piće, pa ne čudi što ga stručnjaci ubrajaju među predmete koje bi trebalo redovno čistiti. U istom istraživanju tragovi buđi pronađeni su na 55 odsto analiziranih daljinskih upravljača, iako ih većina ljudi gotovo nikada ne briše.
Pre čišćenja dovoljno je izvaditi baterije i površinu obrisati mekom krpom ili dezinfekcionom maramicom, posebno između tastera gde se nakuplja najviše nečistoće.
Kvake i ručke
Slična je situacija i sa kvakama i ručkama ormarića u kuhinji i kupatilu. Dok pripremate ručak, često ih dodirujete rukama na kojima se nalaze ostaci brašna, ulja ili sirovog mesa. Ručke frižidera posebno su zanimljive jer ih tokom kuvanja otvaramo i zatvaramo više puta. Analiza NSF-a pokazala je da su štetni mikroorganizmi pronađeni na 23 odsto ručki frižidera, što ih svrstava među površine koje bi trebalo čistiti barem jednom nedeljno.
Zavese
Posebnu pažnju zaslužuju i zavese, iako na prvi pogled deluju besprekorno čisto. Tkanina mesecima skuplja prašinu, polen, čestice dima, masnoće iz kuhinje i nečistoće koje ulaze kroz otvorene prozore. Ako u domu žive kućni ljubimci ili pušači, količina tih čestica može biti još veća.
Stručnjaci zato preporučuju pranje zavesa najmanje dva do četiri puta godišnje, u zavisnosti od uslova u kojima živite.
Ni dušek nije ništa manje problematičan. Iako ga prekriva čaršav, svake noći upija vlagu, znoj i sitne čestice kože koje predstavljaju hranu za grinje. Zato stručnjaci preporučuju redovno usisavanje dušeka nastavkom za tapacirani nameštaj, provetravanje spavaće sobe, kao i korišćenje zaštitnih navlaka koje mogu da se peru. Dušek je dobro okrenuti nekoliko puta godišnje kako bi se ravnomernije trošio i duže ostao u dobrom stanju.
Tastature, telefoni, punjači
Često zaboravljamo i druge predmete koje svakodnevno koristimo: tastature računara, računarski miš, mobilne telefone, punjače, prekidače na produžnim kablovima ili daljinske upravljače klima-uređaja.
Iako ne izgledaju prljavo, upravo su oni među površinama koje najčešće dodirujemo tokom dana.
Kuhinja ipak vodi
Možda najzanimljiviji podatak iz NSF-ovog istraživanja odnosi se na kuhinju. Više od 75 odsto kuhinjskih sunđera i kuhinjskih krpa sadržalo je koliformne bakterije, grupu koja uključuje i bakterije poput ešerihije koli i salmonele, dok su iste bakterije pronađene na 45 odsto kuhinjskih sudopera, 32 odsto kuhinjskih radnih ploča i 18 odsto dasaka za sečenje. Za poređenje, na samo 9 odsto kupatilskih slavina pronađeni su isti pokazatelji fekalne kontaminacije. Drugim rečima, kuhinja je često znatno prljavija nego što većina ljudi pretpostavlja.
To, naravno, ne znači da bi dom trebalo svakodnevno sterilisati. Stručnjaci naglašavaju da je mnogo važnije redovno čistiti površine koje najčešće dodirujemo nego preterivati sa agresivnim sredstvima za dezinfekciju. U većini domaćinstava sasvim je dovoljna kombinacija mikrofiber krpe, blagog sredstva za čišćenje i povremenog dezinfikovanja često dodirivanih površina, naročito tokom sezone prehlada ili kada je neko od ukućana bolestan.
Ako želite da poboljšate higijenu doma bez velikog dodatnog posla, dovoljno je da u nedeljnu rutinu uvrstite nekoliko minuta za brisanje prekidača, kvaka, daljinskih upravljača, ručki frižidera i drugih često dodirivanih površina. Upravo su to mesta koja najlakše promaknu tokom čišćenja, a koriste ih svi ukućani. Nekoliko dodatnih minuta čišćenja može napraviti veću razliku nego što biste očekivali.
(Jutarnji list)
