Briga o novorođenčetu zahteva poseban pristup, kao što su slojevito oblačenje i ograničen kontakt sa spoljnjim svetom
Tradicionalne prakse, poput dojenja uz konzumaciju lokalnih jela, doprinose očuvanju zdravlja i snage majke i deteta
Majka troje dece iz Jakutska, grada koji s razlogom nosi titulu najhladnijeg na svetu, pokazala je kako izgleda svakodnevni život u kojem je i najobičniji dan borba sa ekstremnim uslovima.
Temperature se tamo zimi spuštaju i do neverovatnih -64 stepena Celzijusa, a život u takvom okruženju zahteva stalnu improvizaciju - od topljenja leda za vodu do posebnih mera opreza kada je reč o novorođenčetu.
U dokumentarcu objavljenom na Jutjubu, tridesetdvogodišnja Sardana povela je gledaoce u svoj dom i približila im kako njena porodica funkcioniše usred surove sibirske hladnoće. Sa suprugom Igorom ima dvanaestogodišnjeg sina Maksima, sedmogodišnju ćerku Viku i najmlađu Arinu, koja je u trenutku snimanja imala svega mesec i po dana.
Dok se ostatak porodice sprema za izlazak, Sardana ostaje kod kuće sa bebom i započinje jutarnju rutinu istezanja - jednostavan, ali važan način da telo ostane zagrejano.
"U Jakutsku ni najmanji detalji nisu stvar navike, već preživljavanja", naglasila je.
U kući je uvek toplo, ali grejanje je skupo
Iako su napolju temperature ekstremno niske, u njihovom domu je stalno oko 25 stepeni. Međutim, takav komfor ima svoju cenu - grejanje je veoma skupo, a vazduh u kući postaje suv, što se posebno odražava na bebu. Zbog toga Sardana stalno neguje Arininu kožu i vodi računa da se ne isuši.
Nakon što Igor i starija deca odu, sledi hranjenje. U Jakutsku je, kako kaže, uobičajeno da majke doje decu i po dve do tri godine, a uz to ide i lokalni običaj - dok majka doji, trebalo bi da jede jakutski goveđi gulaš. Veruje se da toplo i "jako" jelo čuva snagu i pomaže telu da izdrži surov tempo zime.
Kada Arina zaspi, Sardana se posvećuje kućnim poslovima, ali oni u Jakutsku ne liče na one na koje smo navikli. Pijaća voda ne dolazi iz česme - dobija se topljenjem blokova leda. Hrana se čuva u improvizovanom "zamrzivaču" na otvorenom, gde meso i bobice stoje direktno na sibirskom minusu.
Čak se i veš suši napolju, što je tamo sasvim uobičajeno. Ljudi veruju da hladnoća uništava bakterije, pa se ta praksa smatra korisnom, a ne ekstremnom.
Izlazak iz kuće kao mali podvig
Jedan od najzahtevnijih delova dana je odlazak po Viku u školu, naročito zato što Sardana nema nikoga ko bi mogao da pričuva novorođenče.
"Briga o bebi zimi ima svoje poteškoće. Nemam nikoga ko bi je čuvao, pa je moram voditi sa sobom kada idem kolima", kaže Sardana i dodaje da je to rizično zbog ogromne temperaturne razlike.
Razlika je zaista drastična - iz toplog doma izlazi se na vazduh koji može biti hladniji i za više od 80 stepeni. Bebu zato oblači u više slojeva, potpuno je pokriva i pazi da nijedan deo kože ne ostane izložen. Zatim sledi brzo, gotovo trčanje do automobila - koji, naravno, nije običan.
Njihov automobil je unapred zagrejan i dodatno opremljen: ima folije na prozorima, električne grejače i izolaciju ispod haube kako se motor ne bi smrznuo.
"U Jakutsku se ni vozilo ne prepušta slučaju", našalila se Sardana.
Pravila i briga o novorođenčadi
U Jakutsku postoji i tradicija prema kojoj se novorođenčad prvih četrdeset dana ne pokazuje ljudima van domaćinstva, kako bi se zaštitila od "negativne energije". I bez tog običaja, sama klima nameće stroga pravila - bebe se tamo gotovo sedam meseci uopšte ne izvode u šetnju.
Zbog opasnosti koju nosi izlazak na ekstremnu hladnoću, lekari dolaze u kućne posete i obilaze novorođenčad jednom nedeljno tokom prvog meseca.
Nakon što pokupi Viku i obavi kupovinu, Sardana sa Arinom odlazi i na pregled u kliniku. Dan se završava isto kao što je i počeo - rutinom koja u Jakutsku nije stvar navike, već discipline i stalnog opreza. Posle zajedničkog obroka ponovo topi led, zagreva vodu, priprema kupanje i uspavljuje bebu u toplini doma.
U gradu u kojem hladnoća ne prašta, i najobičniji dan liči na malu ekspediciju.
(Blic/Index)
