Gastarbajteri sa Balkana često kupuju automobile kao simbol uspeha u inostranstvu.
Diskusija na ovu temu izazvala je mnogobrojne reakcije na društvenim mrežama.
Odlazak na rad u inostranstvo za mnoge Balkance dugo je bila prilika za bolji život. Gastarbajteri iz Srbije i drugih delova regiona decenijama su putovali u Nemačku, tražeći stabilnost i perspektivu koju nisu mogli da pronađu kod kuće. Zato su njihove priče često ispunjene mukotrpnim radom, ali i željom da pokažu uspeh koji su postigli daleko od doma - a ponekad je simbol tog uspeha prvi veliki automobil koji kupe po dolasku.
Upravo zbog toga, jedna jednostavna, gotovo šaljiva objava na Fejsbuk stranici "Balkanci u Nemačkoj" izazvala je pravi metež među korisnicima. Sve je počelo običnim pitanjem jednog Bosanca:
"Zašto Balkanci u Nemačkoj prvo kad dođu kupe dobar auto?".
"Da bi 'dušebrižnici' pljuvali"
Svojim pitanjem pokrenuo je lavinu komentara, anegdota i polemika.
Jedan korisnik iz Srbije se odmah javio, te sarkastično napisao:
"Može mi se eto. I to sam uzeo od 135.000 evra namerno, samo da bi 'dušebrižnici' pljuvali po internetu i uživo. Porodica i ja jedemo samo paštetu i živimo u 10 kvadrata, ali BMW je tu. Najviše volim da nerviram komšije u Srbiji kad dođem, pa ga parkiram ispred dvorišta, dok kuća još nema fasadu i imamo poljski WC. Neka gledaju i neka crknu!"
"Dobar auto u Nemačkoj nije luksuz"
"Zato da bi vi zavidni grizli ruke od zavisti! Dobar auto u Nemačkoj nije luksuz, već potreba!"
Treći se složio sa njim pa napisao:
"Zato što u Nemačkoj loši automobili nisu opcija, a dobri su svi na Balkanu."
Četvrti je priznao da mu ovakva pitanja nisu jasna, jer, kako kaže "svako živi kako želi".
"Sramota je otići na odmor i da te vide u autu od 1.000 evra, a živiš vani. Neko dolazi da ostvari svoj san, živi knap, 7 godina vozi Seat Altea od 500 eura, pa tek kasnije kupi skuplji auto. Na kraju krajeva, svako živi kako želi i priča kako želi."
Prvo stan, pa auto
Jedan korisnik je priznao da on nije bio takav gastarbajter i da je kod njega prvo došla stabilizacija, a tek nakon toga kupovina auta.
"Ja sam prvo 8 meseci bio bez auta, dok nismo našli prvi stan, a tek nakon toga smo kupili auto, kada smo se malo stabilizovali", napisao je on.
Sličnim redom išao je još jedan Balkanac koji je istakao planiran pristup kupovini i finansijskoj stabilnosti:
"Ne razumem? Ja sam prvo kupio stan, pa garažu, tek nakon 10 godina dobar auto. Auto za keš. Sada imam sve svoje bez kredita."
"Gazda normalan auto, radnik onaj od 100.000 evra"
Na kraju, jedan je objasnio psihologiju prestiža među radnicima i gazdama.
"Gazda vozi normalan auto i sat od par evra, a radnik koji do devedesetih nije znao šta je hiljada odmah kupi auto od 100.000 i sat od par hiljada. Tako je kod ljudi željnih prestiža i priče o njima", zaključio je on.
