DA LI ŽIVOTINJE IMAJU OSEĆANJA? Nauka kaže da mnogo više nego što mislimo. EVO I DOKAZA

Vrane pamte ljude koji su im učinili dobro ili loše, i prenose znanje na svoje vršnjake

Aristotel protiv Dekarta

Pitanje da li životinje doživljavaju emocije vekovima je intrigiralo filozofe i naučnike. Aristotel je tvrdio da ljudi i životinje dele slične emocije, dok je Dekart, recimo, životinje posmatrao kao mašine bez svesti i osećanja. Čarls Darvin je u 19. veku izneo revolucionarnu tvrdnju da životinje, poput ljudi, očigledno osećaju zadovoljstvo i bol, sreću i nesreću. Međutim, sredinom 20. veka, vodeći bihejvioristi su omalovažavali ideju proučavanja emocija kod životinja, smatrajući da su one naučno neproverljive. Tek kroz rad primatologa Fransa de Vala, pionira u proučavanju životinjske kognicije, naučna zajednica je ponovo otvorila vrata istraživanju osećanja kod životinja.

Mnogo je doprinela i nedavno preminula Džejn Gudal koja je za magazin "People" jednom prilikom izjavila da smo naučili koliko smo zapravo slični nekim životinjama. "Saznanje koliko su šimpanze slične nama, promenilo je percepciju nauke. Početkom šezdesetih godina prošlog veka između nas i ostatka životinjskog carstva postojao je nepremostivi ponor. Zamerali su mi što sam šimpanzama dodelila imena i tako im pripisala ljudske osobine, ili opisivala te primate na način koji podrazumeva da imaju emocije i razvijenu svest. Posle svega, mislim da je suludo verovati da životinje nemaju strast, intuiciju i emocije“.

Šta kaže nauka: Emocije kao evolutivna prednost

• Studija objavljena krajem 2024. pokazuje da velika većina istraživača ponašanja životinja smatra da emocije postoje — ne samo kod primata i sisara, već kod ptica, glavonožaca, a kod značajnog dela i riba.

• Emocije (strah, radost, tuga) pomažu životinjama da se prilagode: da izbegnu opasnost, da traže hranu, da oblikuju društvene veze — precizno na isti način kao i evolutivno korisno ponašanje.

• Neki naučnici prave razliku između “primarnih emocija” (strah, radost i “kompleksnijih osećanja” (empatija, sram, tuga, zahvalnosti) — i dok je jasno da primarne emocije postoje kod mnogih životinja, sve više je dokaza da su i kompleksne veoma prisutne.

KONKRETNI DOKAZI: životinje kao emotivna bića

• U eksperimentima, pacovi su pokazali ponašanja koja liče na empatiju — a kada vide drugog pacova u nevolji, odustajali su od hrane da pomognu.

• Psi i mačke ne reaguju samo na ton glasa već i na izraze lica i telesni jezik: prepoznaju kada smo tužni, uznemireni, srećni i često pokušavaju da nas uteše ili da učestvuju u našoj radosti.

• Ptice, ali i glodari i druge vrste, pokazuju znakove stresa, dosade ili radosti — što implicira da njihov život nije samo automatsko preživljavanje, već da imaju unutrašnje doživljaje.

• Velike životinje: u studijama su zabeležena ponašanja slična tugovanju za mrtvim pripadnicima krda, socijalnoj povezanosti, podršci — što asocira na složene emocije i čak svest o smrti i gubitku.

Psi PREPOZNAJU i naše EMOCIJE

Istraživanja Univerziteta u Beču pokazala su da psi razlikuju srećna od tužnih ljudskih lica, i to ne samo po tonu glasa, već i po mikroekspresijama. U jednoj studiji čak su birali da priđu ljudima sa “nasmejanim” licem, dok su tužna izbegavali. Drugim rečima – oni itekako osećaju kako se vi osećate.

• Jedan pas je danima čekao vlasnika kod bolnice nakon operacije, sedeći tiho ispred vrata. Treba li podsećati na Hačika? Takva empatična ponašanja nisu retka kod pasa.

• Psi takođe mogu oponašati osećanja vlasnika: ako ste uznemireni, često će se približiti, nasloniti na vas ili pokušati da vas umire svojim prisustvom.

Mačke nisu hladne – SAMO VOLE DRUGAČIJE

Suprotno mitu, mačke formiraju sigurne emocionalne veze poput beba. U eksperimentu koji je odjeknuo svetom, većina mačaka je pokazala sigurni stil privrženosti – vraćale su se svom čoveku kada su bile u nepoznatom prostoru, tražile sigurnost i utehu. To znači da im niste “hotel sa otvaračem za kozerve” – one zaista vole.

• Eksperimenti pokazuju da većina mačaka razvija emocionalne veze sa vlasnicima.

• Mačke mogu pokazati zabrinutost ili radost: kada se vlasnik vrati kući nakon odsustva, često se prevrću, mijauču ili trljaju o noge.

• Istraživanja su pokazala da mačke mogu prepoznati ton glasa i emocije svojih ljudi, pa često biraju da se približe upravo kada ste tužni.

Slonovi tuguju kao ljudi

Jedan od najjačih dokaza životinjskih emocija je ponašanje slonova. Primećeno je da se vraćaju do preminulih pripadnika svog krda, tiho stoje pored njih, dodiruju ih surlom i ostaju nepomični – ponašanje koje naučnici opisuju kao žaljenje.

• Slonovi se i međusobno pomažu: oslobađaju zarobljene članove krda, a često i brane slabije.

Delfini imaju prijatelje (I SVAĐE)

Delfini formiraju trajna prijateljstva, imaju “najbolje drugare”, ali i otvorene sukobe. Beleženo je čak i “pomirenje” nakon konflikta – nešto što je dugo smatrano isključivo ljudskom osobinom.

• Delfini u zatočeništvu pokazuju znakove tuge kada izgube člana svog tima ili ljudskog čuvara.

• Delfin je spasao plivača koji se davio, pokazujući empatiju i snalažljivost u kriznoj situaciji.

Vrane pamte KO IM JE NEPRIJATELJ

Vrane mogu da zapamte lice osobe koja ih je uznemirila – i da ga pamte godinama. Ali takođe znaju i da razlikuju “dobre ljude”: one koji ih hrane, koji im pomažu ili spašavaju mlade iz gnezda.

• Papagaji pokazuju privrženost vlasnicima, prate njihove navike i uče ponašanja iz interakcije sa ljudima.

• Neke ptice tuguju za svojim partnerima, ostajući pored praznog gnezda ili izostalog člana jata.

Šta ovo znači za nas?

Pre svega, ne potcenjujte pogled koji vam pas, mačka ili papagaj upute. Oni osećaju više nego što mislimo — i nauka je konačno stala na njihovu stranu. Životinje imaju kompleksne emocije: radost, tugu, strah, empatiju, pa čak i žalost. One formiraju duboke veze i prepoznaju naše emocionalno stanje. Evo šta to za nas treba da znači...

• Ako životinje osećaju — znači da je njihov unutrašnji život stvaran; one zaslužuju više od puke “hrane i krova nad glavom”.

• To menja naš odnos prema ljubimcima, farmama životinja, istraživanjima, ali i prema divljim životinjama — sa više empatije, odgovornosti i poštovanja.

• Takođe, bolje razumevanje emocija pomaže vlasnicima: da prepoznaju stres, anksioznost, neprijatnost, da budu bolji čuvari i prijatelji životinja.

• I na kraju, ovakvi dokazi brišu granice između “nas” i “njih”: životinje nisu samo “niži” oblici života, već bića sa osećanjima.

A sada brzo idite da zagrlite svoj ljubimca!