Bila je slavna i nepobediva, a umrla usamljena i siromašna: Tužna sudbina NAJVIŠE KOŠARKAŠICE NA SVETU koja je svoj poremećaj pretvorila u dar

Među 19 ostvarenja uvrštenih u program "Un Certain Regard" na Kanskom festivalu 2026. našla se i drama "Ulja" letonskog reditelja Viestursa Kairiša. Biografska priča o jednoj od najpoznatijih, najodlikovanijih i najviših košarkašica svih vremena premijerno je prikazana 21. maja, pruživši svetu priliku da se priseti čudesne žene čije ime već decenijama stoji u Ginisovoj knjizi rekorda. Glavna junakinja, prava Uljana Semjonova, bila je toliko visoka, da je na pokretnim slikama morao da je oživi muškarac – glumac Karlis Arnolds Avots.

Uljana Semjonova rođena je 9. marta 1952. godine u gradiću Zarasaj na istoku Litvanije. Odrasla je u velikoj porodici. Iako je u to doba religija na teritoriji Sovjetskog Saveza bila zabranjena, njeni roditelji, poreklom Rusi, nisu odustajali od svojih verskih uverenja. Šestoro dece podizali su, doduše, na komunistički način – pod strogom disciplinom. Kada su, jednog dana, shvatili da Uljana napreduje brže od braće i sestara, odnosno da je toliko izrasla da više nije mogla da stane u krevet, ozbiljno su se zabrinuli i odveli je na kliniku.

Sportska javnost bila je šokirana - i očarana

Lekari su ustanovili da je u pitanju gigantizam, redak endokrini poremećaj koji nastaje usled prekomernog lučenja hormona rasta pre zatvaranja epifiznih ploča kostiju. Javlja se isključivo kod dece i adolescenata u razvoju i dovodi do neuobičajene telesne visine.

No, zdravlje nije bilo ugroženo. Jedino po čemu se razlikovala od vršnjaka bila je činjenica da je viša i snažnija od njih. Zato su preporučili roditeljima da je upišu na košarku. U početku su bili skeptični prema toj ideji, svesni da u teško sovjetsko doba nisu postojali adekvatni uslovi za bavljenje sportom, a ženska košarka tada svakako nije bila popularnija od klizanja ili gimnastike.

Sa 13 godina, Uljana je već bila visoka 188 centimetara. Nije patila od bilo kakvih kompleksa. Dešavalo se da je druga deca zadirkuju, međutim, sve šale su bile bezopasne. Iako je imala smisla za sport, više su je privlačili hemija i biologija, pa je verovala da će jednog dana postati doktor jer je volela da pomaže ljudima. Sve se promenilo kada je razred dobio novog nastavnika fizičkog vaspitanja, koji je odmah primetio da Uljana ne samo da poseduje pravu visinu, već i odličan osećaj za ravnotežu, kao i da je fizički veoma izdržljiva.

U početku je sam trenirao perspektivnu košarkašicu, a zatim je prešla u grupu svetski poznatog stručnjaka Augustusa Raubensa. Ubrzo je potpisala ugovor sa klubom TTT iz Rige i preselila se u Letoniju. Imala je samo 16 godina kada je sa svojim timom osvojila prvenstvo Sovjetskog Saveza, skrenuvši na sebe i pažnju međunarodne sportske javnosti.

"Nema smisla igrati protiv nje..."

Sa 213 centimetara završila je u Ginisovoj knjizi rekorda kao najviša igračica na svetu. Devojke iz drugih klubova posmatrale bi je ispod oka, s neskrivenim besom i zavišću, šapćući među sobom da nema smisla igrati protiv nje. Sama Uljana se više oslanjala na taktiku nego na visinu, svesna da sama na terenu ne bi mogla ništa. Zbog toga je bila poznata ne samo po poentiranju, već i po impresivnim asistencijama.

Sa TTT-om je 15 puta osvajala prvenstvo SSSR-a i 23 puta podigla pehar Evropskog kupa. Tri puta je sa reprezentacijom trijumfovala na svetskim šampionatima i usput oko vrata okačila dva olimpijska zlata, 1976. i 1980. Verovatno bi osvojila i treće, da SSSR nije bojkotovao Igre u Los Anđelesu 1984.

Nikad nije izgubila utakmicu na međunarodnom takmičenju, što je takođe dostignuće svoje vrste. Njeno ime našlo se i u "Kući slavnih košarke" u Springfildu, kada je postala prva žena izvan Sjedinjenih Država kojoj je pripalo to priznanje.

Iako su joj nudili enormne honorare, sve do 1987. ostala je verna klubu iz Rige s kojim se vinula u zvezde. Tek pred kraj karijere promenila je dres, zaigravši za francuski Valensijen. Sa parketa se povukla 1989, zbog problema sa dijabetesom. Do 2023. bila je na čelu Letonskog olimpijskog socijalnog fonda, čiji je cilj da finansijski pomogne penzionisanim sportistima.

Odbila milijardera zbog najveće ljubavi

Uljana Semjonova nikada se nije udavala, niti je imala dece. Prema sopstvenom priznanju, jednostavno nije imala vremena za privatni život: izabrala je košarku i potpuno joj se posvetila. Bez obzira na visinu, pažnje jačeg pola nije joj nedostajalo, naprotiv. Mnogi su bili toliko opčinjeni da su joj, i kod kuće i u inostranstvu, kada bi saznali u kom je hotelu odsela, neumorno slali bukete cveća, sve dok se soba ne bi pretvorila u "rajski vrt".

Među njenim fanovima bili su i neki veoma bogati muškarci. Jednom ju je zaprosio kolumbijski milijarder, ali ga je glatko odbila, uz objašnjenje da razmišlja samo o medaljama. Veze su dolazile u obzir, no, kada bi se poveo razgovor o braku i porodici, priča bi se prekidala. Često su je viđali na javnim događaima, sve do 2017, kada joj se, usled uznapredovale šećerne bolesti, zdravlje naglo pogoršalo.

Dijabetes je doveo do problema sa srcem i komplikovane operacije nakon koje više ništa nije bilo isto. Posle amputacije noge našla se u invalidskim kolicima i praktično se zatvorila u svoj svet. Iako je u svakom smislu bila zaslužan građanin, poslednje dane života nije provela u blagostanju. Oskudna penzija nije bila dovoljna. Kada bi bivše kolege organizovale akcije za pomoć i rehabilitaciju, zadržala bi za sebe tek neophodnu sumu, a ostatak prosleđivala humanitarnim organizacijama.

Jedna od najvećih zvezda igre pod košem preminula je 8. januara 2026, u 73. godini. Nije stigla da vidi film o kojem ovih dana priča i Kan i ceo svet, evocirajući uspomene na neverovatne uspehe i ženu čija je biografija, bez ikakve dileme, zaslužila da se nađe na velikom ekranu.