Sonja Kezerić je pre godinu dana doživela ozbiljan zdravstveni problem zbog pucanja diska u kičmi koji ju je privremeno prikovao za krevet
Tokom oporavka izgubila je 20 kilograma i morala je da se odrekne nekih strasti, poput vožnje motora, ali se raduje što je postala baka
Ponekad je dovoljan samo jedan trenutak da se svakodnevica potpuno promeni i život okrene u neočekivanom pravcu. Upravo to dogodilo se Sonji Kezerić (69), koja se pre godinu dana suočila sa zdravstvenim problemom koji ju je preko noći prikovao za krevet i stavio pred jednu od najtežih borbi u životu.
Pucanje diska u kičmi donelo joj je mesece bola, neizvesnosti i oporavka, a period koji je usledio sa sobom je doneo i brojne druge životne izazove. Ipak, uprkos svemu što ju je zadesilo, nije odustala. Danas ponovo hoda, vozi automobil i sa velikom zahvalnošću govori o iskustvu koje ju je, kako priznaje, zauvek promenilo.
"Godine nose svoje, idemo ka starijem dobu, a ne mlađem, i možemo očekivati neočekivano. Pre godinu dana, jednog običnog aprilskog jutra, u sekundi mi je pukao disk u kičmi i oduzeo mi desnu stranu tela. Nedelju dana kasnije pomerila su se još dva diska. Dva meseca sam nepokretna ležala u krevetu. Tu je počela moja borba za opstanak", iskreno priča penzionerka Sonja Kezerić iz Hrvatske.
Cela porodica je bila u šoku i bolu.
"Dolazile su mi dve patronažne sestre koje su me negovale, a ćerka se iz svog stana preselila kod mene da me, kako kažemo po zagrebački, pazi i brine o meni. Pronašli su mi fizioterapeuta koji mi je dolazio kući. Emmett metoda, odnosno tehnika blagih pritisaka na određene tačke tela koja pomaže opuštanju mišića i smanjenju bola, kao i fizikalne terapije i psihoterapija, za mesec dana su me podigle na noge. Uz hodalicu, naravno", otkrila je.
Telesna transformacija i promena svakodnevice
Kaže da je izgubila čak 20 kilograma.
"Od strašnih bolova koje sam trpela danonoćno, postala sam starica, što se posebno vidi na mom licu. Ali važnije od toga mi je što danas, godinu dana kasnije, hodam, vozim auto, plešem i samostalno brinem o sebi, uz pažnju i osećaj za sopstveno telo", dodaje.
Gospođa Sonja nekada je bila strastvena bajkerka i posebno joj je teško palo što je morala da proda motor.
"Morala sam, jer je rizik od pada za mene previše opasan", kaže tužno.
Ali zatim joj se lice ozarilo - u međuvremenu je, otkriva, postala baka predivnog dečaka.
"Moj ponos, moja sreća", kaže.
Porodični potresi i nova životna stvarnost
Nažalost, potvrdila se i ona izreka da nevolja nikada ne dolazi sama.
"Majka o kojoj sam do tada brinula morala je da ode u dom za stare, a da bismo mogli da ga plaćamo, iznajmili smo njen stan. Sve je to za mene bio još jedan šok", kaže.
"Još uvek nisam ona 'ja' koja sam bila pre bolesti i nikada više to neću biti. Ali imam veru, radim na sebi, idem kod iscelitelja i gledam na život sa velikom zahvalnošću - za svaki svoj korak, osmeh i svaki novi dan. Život je često nepravedan, tako ljudi misle, ali ja verujem da sve ima svoju svrhu. Iz svega što nam se dogodi možemo ili da kukamo, plačemo i kritikujemo, ili da naučimo kako da u datim okolnostima nastavimo dalje sa osmehom i zahvalnošću", hrabro govori gospođa Sonja o svom iskustvu.
Snaga zahvalnosti i svakodnevna disciplina
Dodaje da svakog jutra, pre ustajanja iz kreveta, radi vežbe za jačanje mišića koje joj je pokazao fizioterapeut.
Jednom nedeljno ide na trening chair dance-a, gde tokom zagrevanja ponavlja gotovo iste vežbe. Putuje sa penzionerima i učestvuje na druženjima žena uz vez u Slavic Soul studiju.
Nevolje koje su je pogodile učinile su je mudrijom, a možda i jačom.
"Naučila sam da živim u zahvalnosti, u veri, u ljubavi prema sebi i porodici, u razumevanju sebe i drugih, u strpljenju i učenju. Jer juče je prošlost koja se ne vraća, ostavlja nam samo sećanja, a danas možemo stvarati lepa sećanja koja ostaju do poslednjeg daha.
Sutra je neizvesno i nepredvidivo, a brige i strahovi su izmišljeni da bi okupirali 'dosadu' u našem umu. Zato je svaki dan blagoslov i prilika za učenje", poruka je ove izuzetno hrabre žene.
