Otok ruke posle operacije RAKA DOJKE može biti znak OZBILJNE KOMPLIKACIJE: Onkolog upozorava na LIMFEDEM - OVE SIMPTOME nemojte ignorisati

Sa ovim problemom se sreću mnoge žene koje su operisale karcinom dojke.

– Uprkos značajnom napretku u hirurškim tehnikama, planiranju radioterapije i sistemskoj terapiji, poremećaj limfnog oticanja i dalje predstavlja važan problem u dugoročnom praćenju onkoloških pacijenata, sa značajnim uticajem na funkcionalni status, psihološko stanje i kvalitet života žene – objašnjava Klinički asistent doktor Zorka Inić, opšti hirurg, onkolog i član Upravnog odbora Udruženja za limfedem Srbije.

Ovaj simptom raka dojke mnoge žene zanemaruju jer misle da je u pitanju prehlada!

Brojni su faktori rizika

Limfedem povezan sa karcinomom dojke nastaje prvenstveno kao posledica oštećenja limfnih sudova tokom hirurškog zahvata kojim se uklanjaju limfni čvorovi iz pazušne jame, aksile.

Aksilarna disekcija je hirurški postupak koji se najčešće izvodi u sklopu lečenja karcinoma dojke, ali može biti deo terapije i za druge tipove maligniteta, poput melanoma, koji se šire u ovaj deo tela. Limfedem se javlja i kod biopsije sentinel limfnog čvora i radioterapije regionalnih limfnih čvorova. Incidenca limfedema varira od 5 do 10% nakon biopsije sentinel limfnog čvora do 20 do 40% nakon aksilarne disekcije, dok se najveća učestalost beleži kod pacijenata koji su lečeni kombinovanom terapijom pojašnjava dr Inić.

Prema njenim rečima najvažniji faktori rizika za pojavu ovakvih otoka uključuju visok indeks telesne mase, infekcije nakon operacije, opsežnu hirurgiju aksile, pazušne jame, radioterapiju i značajno povećanje telesne mase nakon terapije.

Značajan klinički problem

– Dijagnostika obuhvata klinički pregled, merenje obima ekstremiteta, bioimpedansu, limfoscintigrafiju, ultrazvučnu dijagnostiku i magnetnu rezonancu. Rano otkrivanje bolesti ima ključni značaj za sprečavanje promena na tkivu koje su u kasnijoj fazi ireverzibilne, nepovratne. Standard lečenja predstavlja kompleksna dekongestivna terapija, a savremene mikrovaskularne hirurške metode, kao što su limfovenske anastomoze i vaskularizovani transfer limfnih čvorova, pokazuju obećavajuće rezultate kod nekih pacijenata – kaže onkolog.

Prema rečima dr Inić, kompleksna fizikalna dekongestivna terapija predstavlja standardni konzervativni pristup lečenju limfedema i obuhvata manualnu limfnu drenažu, kompresivnu terapiju, zavoji ili medicinske kompresivne čarape, vežbe i negu kože. Cilj terapije je smanjenje volumena ekstremiteta, poboljšanje limfne drenaže i prevencija komplikacija poput infekcija i fibroze.

– Limfedem povezan sa karcinomom dojke ostaje značajan klinički problem u savremenoj onkologiji. Rana identifikacija pacijenata sa povečanim rizikom, primena preventivnih hirurških tehnika i multidisciplinarni pristup lečenju ključnu su za smanjenje incidence bolesti i poboljšanje kvaliteta života pacijenata posle operacije.