BANATSKA TOSKANA je skriveni dragulj i jedan od NAJBAJKOVITIJIH PREDELA Srbije: Idealna VIKEND DESTINACIJA od Beograda je udaljena samo 67 kilometara

Da li ste znali da se najveća kontinentalna peščara u Evropi nalazi u Banatu? Sa svojih 35.000 hektara, autohtonom i raritetnim florom i faunom, Deliblatska peščara – poznata i kao "evropska Sahara" – predstavlja pravi dragulj koji je priroda tokom ledenog doba kreirala između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Mali deo tog prostranstva, oko 250 hektara, zauzimaju Zagajička brda, geomorfološki fenomen koji čine brojne peščane dine obrasle stepskom vegetacijom i šumom.

Budući da je od najbližeg grada, Vršca, udaljen oko 30 kilometara, a ni Beograd nije daleko (87 km), ovaj biser Vojvodine predstavlja idealnu vikend destinaciju i savršen je za ljubitelje prirode kojima je dovoljna i celodnevna avantura da bi obnovili energiju i kompletno regenerisali duh i telo. Nestvaran predeo zanimljivog reljefa iz daljine izgleda kao neko zeleno more čije je talase vreme odavno zaustavilo u mestu. Kao zamrznuta slika mikroraja na Zemlji i sveta za sebe.

Najlepši deo Deliblatske peščare

Zagajička (Zagajska) brda predstavljaju najviši deo Deliblatske peščare. Pogled sa njih pruža se desetinama kilometara sa svih strana. Vide se okolna mesta, Vršačke planine, južni Karpati, plave vode Dunava u daljini... Kada uđete u zonu tih loptastih bregova - dina peščanog tela, ali zelenog ruha, ponegde visokih i preko 200 metara, imaćete utisak da ste u nekoj planinskoj oblasti, a ne u ravnom Banatu.

No, upravo je ta prostrana teritorija koju dele tri zemlje (Srbija, Mađarska i Rumunija kojoj pripada dve trećine Banata), jedno od najvetrovitijih područja na celom kontinentu. Snažni vetrovi, na čelu sa najdominantnijim – košavom, i karpatske struje u davnoj prošlosti vršljali su po širokim ravnicama kada se Panonsko more povuklo, formirajući, između ostalog, i ovaj biodiverzitet na severoistočnom obodu Deliblatske peščare, jedan od poslednjih sačuvanih stepskih predela u Vojvodini.

Staza do najviše tačke dugačka je oko sedam kilometara. Na taj ruti smenjuju se neverovatni prizori: posle šumovitog dela dočekaće vas ravna stepa protkana livadskim cvećem, a onda će vas, kao da ste prošli kroz kapiju u drugi svet, očarati pustinjski pejzaži koji će se posle izvesnog vremena pred vašim očima transformisati u niz manjih brda. Kao da ih Majka Priroda iz nekog razloga krije od radoznalaca, shvatićete da su tu tek kada im se približite. Neka imaju oblik polulopte, dok druga podsećaju na piramide.

Tajanstveni obelisk i pogled od kojeg zastaje dah

Kada stignete do cilja, ugledaćete zidani obelisk koji štiti tačku geodetskog premera iz vremena Austrougarske. Iako mnogi tvrde da je podignut za vreme Marije Terezije, s obzirom na čeličnu armaturu u betonskom postamentu, verovatnije je da potiče iz 20. veka, odnosno da je sagrađen pred početak Prvog svetskog rata. Uz obelisk je kasnije podignut meteorološki stub za merenje brzine vetra.

Zagajička brda, koja su naziv dobila po obližnjem selu Zagajica, predstavljaju jedinstveni ekosistem. Zbog specifičnih uslova, utočište u njihovim nedrima pronašle su mnoge retke i strogo zaštićene vrste životinja, od kojih su neke endemske. Najpoznatiji stanovnik je slepo kuče. Štaviše, ovo područje krije najveću koloniju te podzemne vrste u Evropi.

Usput ćete, možda, ugledati stepskog skočimiša, srne, divlje svinje, zečeve, lisice, šakale... Zbog bogatstva sitnih glodara, ovaj skriveni dragulj Vojvodine je savršeno lovište za grabljivice kao što su orao krstaš, stepski i banatski soko, lastavičar, a tu su i detlići, crne rode i druge ptice.

Savršena vikend avantura

Do najatraktivnijeg dela banatske peščare dođite peške ili biciklom, da ne narušavate vekovnu harmoniju, lepotu i, na kraju krajeva, ekološke principe, jer je ipak reč o zaštićenom području.

Pristup je moguć iz tri pravca. Put iz Beograda vodi preko Pančeva do sela Grebenac. Nekoliko kilometara dalje, uočićete tablu sa natpisom "Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara". Tu prestaje asfaltni put. Najbolje je ostaviti automobil u hladovini i krenuti dalje zemljanim stazama.

Dakle, ranac na leđa i put pod noge! Dobro se pripremite za tu jedinstvenu hajking avanturu, a ukoliko se plašite da ćete se izgubiti, pre polaska se posavetujte sa meštanima i lokalnim vodičima. Nemojte skretati daleko od utabanih staza i imajte u vidu da dometa u mnogim delovima – nema.

Ako se dobro organizujete, jedan dan je sasvim dovoljan za upoznavanje sa čudesnom zelenom oazom punom iznenađenja, sa tim pitomim i krhkim stepskim brežuljcima i dolinama koji čine jedinstveni mikrosvet "banatske Toskane".