Generacija Z pokazuje niži nivo inteligencije u poređenju sa prethodnim generacijama.
Neuronaučnici povezuju ovaj trend sa upotrebom kratkih video-sadržaja i digitalnih tehnologija u obrazovanju.
Generacija Z je sada jedina generacija koja meri niži nivo inteligencije u odnosu na svoje prethodnike. Jedan neuronaučnik kaže da je razlog to što se sve više oslanja na kratke video-sadržaje i sažete tekstove, ali to nije način na koji ljudski mozak funkcioniše.
Generacija Z je zvanično prva i jedina generacija koja je, prema podacima, manje inteligentna od prethodne. To čini milenijalce jedinom generacijom koja je oštrija i inteligentnija od mlađih koji su došli posle njih. Prema rečima jednog neuronaučnika, pripadnici Generacije Z imaju niži kognitivni razvoj zahvaljujući upotrebi "obrazovne tehnologije" (EdTech).
Istraživanja su pokazala da je Generacija Z prva grupa koja je ostvarila slabije rezultate od generacije pre njih. Njihov raspon pažnje, pamćenje, veštine čitanja i matematike, sposobnosti rešavanja problema i ukupni IQ niži su nego kod milenijalaca.
Dr Džared Kuni Horvat, bivši nastavnik koji je postao neuronaučnik, rekao je Odboru Senata SAD za trgovinu, nauku i saobraćaj da, iako je Generacija Z provela više vremena u školama nego generacije u 20. veku, nivoi njihove inteligencije su značajno opali. On je naveo da su savremene obrazovne metode koje se oslanjaju na tehnologiju dovele do velikog gubitka za ovu generaciju. Podelio je podatke za koje kaže da jasno pokazuju da su kognitivne sposobnosti počele da opadaju oko 2010. godine.
Tinejdžeri provode više od polovine vremena na telefonima i tabletima
Prema Horvatu, ljudski um nije stvoren da uči putem kratkih video-klipova ili sažetaka tekstova. Usvajanje složenih ideja i znanja zahteva oslanjanje na obimnije knjige koje su namenjene čitanju. Međutim, danas mladi dobijaju brze odgovore od veštačke inteligencije i kroz video-sadržaje, metodologiju koja je, kako kaže, narušila njihovu inteligenciju.
"Više od polovine vremena dok je tinejdžer budan provodi se zureći u ekran", rekao je Horvat za New York Post.
Dodao je da su ljudi biološki programirani da uče kroz interakciju sa drugim ljudima, kao što su vršnjaci i nastavnici, i kroz dubinsko proučavanje, "a ne listanjem ekrana radi sažetaka u vidu nabrajanja".
Ljudskom mozgu je potreban lični kontakt da bi učio i razvijao se
On i drugi stručnjaci rekli su Kongresu da je ljudska evolucija oblikovala način učenja kroz neposredne, licem-u-lice interakcije. Međutim, ekrani su poremetili ovaj proces, kočeći kognitivni razvoj. Horvat je dodao da unapređivanje tehnologije ili korišćenje "boljih" tehnoloških rešenja u obrazovanju mladih neće pomoći, jer je sama tehnologija problem i ne ide ruku pod ruku sa načinom na koji naši mozgovi prirodno funkcionišu, rastu i zadržavaju informacije.
Problem nije prisutan samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već u najmanje 80 zemalja.
- Ako pogledate podatke, čim zemlje široko usvoje digitalnu tehnologiju u školama, učinak značajno opada - rekao je on.
Horvat je podelio trend koji obuhvata šest decenija i pokazuje da je, kako je sve više tehnologije ulazilo u učionice, učenje počelo da opada.
