Kako se pobuna generacije Z za digitalnu pravdu širi Evropom: "Ne podilazite tehnološkim gigantima!"

Generacija Z prva koja je odrasla na društvenim mrežama i prva koja je osetila njihove najteže posledice danas postaje predvodnik borbe protiv digitalnih šteta, netransparentnih algoritama i nemoderisanog nasilja na internetu.

Sve je počelo 2020. kada je Francuskinja Šenli Klemo Maklaren videla na Snapchatu "sajber fišing" nalog sa intimnim slikama devojaka i njihovim ličnim podacima. Prijavljivala je profil desetine puta, ali Snapchat nije reagovao. Tada je pokrenut hashtag #StopFisha, koji je postao viralan, pretvorio se u pokret i naterao platforme da reaguju. Danas je #StopFisha "trusted flagger“, odnosno, relevantna informacija koja kada se prijavi štetan sadržaj, uklanja se u roku od nekoliko sati.

Ovaj uspeh postao je temelj za formiranje šireg evropskog pokreta. U Londonu je nastao Ctrl+Alt+Reclaim, prva digitalna pravda zajednica mladih u Evropi. Njihova poruka je jednostavna: "Ništa za nas, bez nas".

"Sistemi su dizajnirani da nas povrede“

Mladi aktivisti upozoravaju na rastuću listu problema: mizoginiju, rasizam, deepfake pornografiju, algoritamsku pristrasnost, zavisnost od ekrana, invaziju privatnosti i sadržaje koji podstiču samopovređivanje. "Čitava generacija prolazi kroz tihu krizu“, navodi se u izveštaju People vs Big Tech.

Jasin, migrant iz severne Afrike koji živi u Nemačkoj, kaže: "Sistemi su patrijarhalni i rasistički po dizajnu.“ Kao nebinarnu osobu, algoritmi ih često „senče“, dok verifikacione politike brišu identitete koji ne staju u binarne okvire. "Ako otvorim komentare, znam da ću videti rasističke ili homofobne napade."

Tragedije koje su otvorile oči

Za Adelu Zejnep Volton borba je postala lična. Njena 21-godišnja sestra izvršila je samoubistvo nakon što je posećivala forume za samopovređivanje. "Nismo imali kontrolu nad sadržajem koji nam algoritmi serviraju“, kaže ona. "Čak i kad označiš "ne želim ovo da vidim’, vrati se za nedelju dana.“, kaže ona.

Algoritmi, upozorava istraživačica Alisija Kolin, manipulišu ponašanjem: "Možemo li i dalje govoriti o slobodnoj volji kada najbolje psihologe angažuju da nas učine zavisnim?“ Ona dodaje: "Deregulacija stvara samo štetne inovacije.“

Evropa kasni, mladi prestaju da ćute

Iako je EU usvojila Digital Services Act, istovremeno popušta velikim tehnološkim kompanijama. uključujući plan da se deo privatnih podataka koristi za obuku veštačke inteligencije. "Vlade se dodvoravaju tehnološkim gigantima, a time šalju poruku mladima da njihova budućnost nije prioritet“, kaže Volton.

Pokret mladih sada traži:

• uključivanje u kreiranje digitalnih politika,

• transparentne algoritme i kontrolu podataka,

• bezbednije onlajn okruženje,

• manje moći u rukama nekoliko američkih korporacija.

Pročitajte još

Ova zemlja je upravo zabranila društvene mreže za mlađe od 16 godina

Australija potpuno zabranjuje društvene mreže mlađima od 16 godina

Prevara na Fejsbuku: lažne slike bolesne dece skupljaju lajkove i vode u opasnu zamku

Planiraju nove korake protiv društvenih mreža

Dok Australija uvodi zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina, a EU kažnjava platforme zbog kršenja zakona, aktivisti planiraju nove korake: proteste, bojkote i predlog za EU javnu društvenu mrežu, nezavisnu od velikih tehnoloških kompanija.

Ali postoji i druga opcija: "Log off“. Povratak stvarnim zajednicama, sporijim odnosima i razgovorima van ekrana. „Volela bih da se vratimo pravom povezivanju“, kaže Volton. "Ono je mnogo vrednije od svakog algoritma.“

(Gardijan)