U ovim godinama vaš mozak je oštar kao žilet! Naučnici su to dokazali

Godinama slušamo da vrhunac fizičke i mentalne forme dolazi u mladosti, a da posle toga sledi spor, ali neumitan pad: sporije razmišljanje, slabije pamćenje, manja fleksibilnost. Međutim, nauka danas tvrdi nešto sasvim drugačije – i to iznenađujuće optimistično.

Istraživanja opisana u naučnom časopisu Intelligence, a detaljnije predstavljena i na portalu sciencealert.com, pokazuju da kod mnogih ljudi najviši nivo ukupne mentalne sposobnosti nastupa tek između 55. i 60. godine života. U tom periodu mozak ne mora nužno da radi najbrže, ali funkcioniše najrazumnije i najzrelije.

Ne sazreva sve u isto vreme

Poznato je da fizička snaga dostiže vrhunac mnogo ranije – obično između 25. i 35. godine. Isto važi i za tzv. sirovu kognitivnu moć, poput brzine obrade informacija i radne memorije, koje kod mnogih ljudi počinju da slabe već u dvadesetim godinama.

Ovaj obrazac vidljiv je u sportu, nauci i umetnosti. Profesionalni sportisti retko dominiraju posle tridesete, matematičari često dolaze do najvećih otkrića u mladosti, a šahovski velemajstori uglavnom dostižu vrhunac pre četrdesete. Međutim, inteligencija je mnogo više od same brzine reakcije.

Mozak nije samo kalkulator

Autori studije, među kojima je i profesor Gilles E. Gignac sa Univerziteta Zapadne Australije, odlučili su da mentalne sposobnosti sagledaju iz šire perspektive. Umesto da se oslanjaju isključivo na IQ testove, analizirali su 16 stabilnih psiholoških dimenzija koje direktno utiču na funkcionisanje u svakodnevnom životu i na poslu.

Među njima su bile:

• kognitivne sposobnosti (rasuđivanje, pamćenje, brzina obrade informacija),
• emocionalna inteligencija,
• znanje i iskustvo,
• kao i tzv. osobine „velikih pet“ ličnosti, poput savesnosti, emocionalne stabilnosti i prijatnosti.

Istraživači su koristili podatke iz velikih populacionih studija i analizirali kako se svaka od ovih osobina menja tokom života.

Um koji kasno "cveta"

Rezultati su bili iznenađujući. Iako neke sposobnosti s godinama slabe, druge sazrevaju veoma sporo i dostižu vrhunac znatno kasnije nego što se ranije mislilo.

Savesnost, ključna za odgovornost i doslednost, dostiže vrhunac oko 65. godine. Emocionalna stabilnost razvija se još duže i često dostiže najviši nivo tek nakon 70. godine. Sposobnost donošenja odluka bez kognitivnih pristrasnosti može se unapređivati čak i do osamdesete godine života.

Kada su istraživači objednili svih 16 dimenzija u jedan ukupni indeks, slika je postala jasna: ukupna mentalna sposobnost najčešće dostiže vrhunac između 55. i 60. godine, dok izraženiji pad nastupa tek posle 65, a ubrzava se nakon 75. godine.

Lideri i menadžeri stariji od pedeset

Ovi podaci pomažu da se objasni zašto najzahtevnije pozicije u biznisu, politici i menadžmentu često zauzimaju zreli ljudi. Iako možda reaguju sporije od mlađih kolega, oni to nadoknađuju boljim rasuđivanjem, većom emocionalnom otpornošću i sposobnošću sagledavanja šire slike.

Kako naglašavaju autori studije, upravo ta kombinacija osobina vodi ka mudrim odlukama – a ne puka brzina razmišljanja.

Uprkos tome, osobe starije od 50 godina i dalje se suočavaju sa predrasudama na tržištu rada. Poslodavci ih često doživljavaju kao „kratkoročnu investiciju“ ili pretpostavljaju pad sposobnosti isključivo na osnovu godina.

Međutim, istraživanja jasno pokazuju da se mozak ne stari istim tempom kod svih ljudi. Kod nekih, pamćenje i sposobnost zaključivanja ostaju na visokom nivou i u poznim godinama. Zato godine same po sebi nisu pouzdan pokazatelj mentalne snage.

Istorija to samo potvrđuje. Čarls Darvin je svoje najvažnije delo objavio posle pedesete godine, a Betoven je Devetu simfoniju komponovao sa 53 godine. Kako ističe profesor Gignac, možda je krajnje vreme da prestanemo da srednje godine posmatramo kao početak kraja. Za mnoge ljude, to je period kada um funkcioniše najpotpunije – spajajući iskustvo, emocionalnu zrelost i racionalno razmišljanje.