Hronično kašnjenje može biti uzrokovano različitim psihološkim i biološkim faktorima, ukazuju naučna istraživanja.
Jedan od uzroka je 'planska zabluda', pristrasnost koja utiče na potcenjivanje trajanja zadataka.
Da li ste multitasker, slobodan duh ili preterano optimističan planer? Stručnjaci kažu da su to neke od osobina koje objašnjavaju zašto neki ljudi stalno kasne.
Neki ljudi kao da su "namešteni" da stalno kasne, i stručnjaci kažu da to zaista može biti tačno. Nauka o ponašanju identifikovala je pet glavnih uzroka hroničnog kašnjenja, od planske zablude do vašeg hronotipa sna.
Ako ste jedna od onih osoba kod kojih se "stižem za pet minuta" pouzdano pretvori u 15, niste sami, i to ne znači nužno da ste nemarni ili neobzirni. Većina nas je nekada kasnila, ali neki ljudi se stalno nalaze u vremenskom zaostatku. Ta razlika često pokreće pitanje: zašto neki ljudi kao da su programirani da kasne, dok drugi tačnost doživljavaju kao lični zakon?
To je pitanje koje zbunjuje naučnike koji se bave ponašanjem već decenijama, a rezultati su ponekad delovali protivrečno.
Veza između kašnjenja i karaktera
Na primer, studija iz 2003. godine objavljena u časopisu Human Performance nije pronašla statistički značajnu vezu između hroničnog kašnjenja i bilo koje pojedinačne crte ličnosti, što sugeriše da tačnost nije nužno stvar neke lične mane.
Međutim, novija istraživanja nude nijansiraniju sliku koja uključuje psihološke sklonosti, unutrašnje biološke satove, pa čak i biološke razlike koje neke od nas podstiču na tačnost, a druge na kašnjenje, često a da toga nismo ni svesni.
Džef Kont, zamenik šefa katedre za psihologiju na Državnom univerzitetu u San Dijegu i jedan od vodećih istraživača tačnosti, godinama proučava ove obrasce, uključujući i studiju iz 2003. On primećuje da, iako se kašnjenje ne uklapa uvek uredno u jednu osobinu, sve veći broj dokaza pokazuje da "postoje individualne razlike u ličnosti koje su povezane sa hroničnim kašnjenjem", stav koji dele i drugi istraživači ponašanja.
Razumevanje tih obrazaca važnije je nego što mislimo, jer tačnost deluje kao neka vrsta društvenog lepka: ona signalizira poštovanje prema tuđem vremenu, oblikuje odnose i podržava usklađene sisteme, od radnih mesta do saobraćaja i zdravstvene zaštite.
Evo šta najnovija istraživanja otkrivaju o najčešćim uzrocima hroničnog kašnjenja i kako da se prilagodite ako se u nekom od njih prepoznate.
Optimisti: planska zabluda
Psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski prvi su krajem sedamdesetih godina uveli pojam "planska zabluda" kako bi opisali našu sklonost da potcenjujemo koliko će nam vremena trebati za neki zadatak, čak i kada smo ga mnogo puta ranije obavljali.
"U osnovi, planska zabluda je verovanje da će se sopstveni plan odvijati savršeno", kaže Alen Bljudorn, profesor emeritus menadžmenta na Univerzitetu u Misuriju i autor brojnih studija o upravljanju vremenom. "Većina ljudi je pokazuje, i to mnogo više kada procenjuju sopstvene planove nego kada procenjuju vreme potrebno drugima."
Iako većina ljudi pokazuje ovu pristrasnost, kod nekih je ona znatno izraženija, dok drugi još nisu naučili kako da je kompenzuju.
Iako ne postoje direktni empirijski dokazi koji povezuju plansku zabludu sa hroničnim kašnjenjem, istraživanja jasno objašnjavaju mehanizme koji stoje iza nje. Prvi je intuitivan: ako pogrešno procenite trajanje zadatka, krenućete i stići kasnije nego što ste planirali. "To dovodi do predviđanja gotovo truizma da što više ljudi ispoljava plansku zabludu, veća je verovatnoća da će potceniti vreme polaska i samim tim kasniti", kaže Bljudorn.
Pored toga, istraživanja dosledno pokazuju da ljudi koji potcenjuju trajanje zadataka naročito onih koji im deluju pod njihovom kontrolom, često pretpostavljaju da mogu lično ubrzati svaki korak. Zbog toga ostavljaju premalo prostora za realna kašnjenja, što povećava greške u proceni vremena koje se često završavaju kašnjenjem.
Šta možete da uradite
Kako biste se suprotstavili planskoj zabludi neki od stručnjaka predlažu da jednostavno udvostručite svoju početnu procenu vremena potrebnog da negde stignete. Ako mislite da će vam nešto trebati 10 minuta, savetuje ona, računajte na 20 kako biste sebi ostavili rezervu.
Među "velikih pet" crta ličnosti - otvorenost, savesnost, ekstraverzija, prijatnost i neuroticizam - savesnost pokazuje najjaču i najdosledniju vezu sa tačnošću. Ljudi koji imaju visok skor na ovoj osobini verovatnije stižu na vreme. To je zato što savesni ljudi obično jesu "odgovorni, usmereni na ciljeve i disciplinovani, pouzdani i pažljivi prema detaljima", objašnjava Džeraldin Hoakim, klinička psihoterapeutkinja iz Zapadnog Saseksa u Engleskoj.
Ova osobina je toliko važna da je jedna meta-analiza iz 2019. godine pokazala da je ona najbolji pojedinačni nekognitivni prediktor ukupnog životnog uspeha.
Navike koje moraju da se razviju
Dona Balard, vanredna profesorka komunikacionih studija i autorka knjige Time by Design, objašnjava da savesni pojedinci prirodno razvijaju navike - pripremu, strukturu i planiranje, koje dovode do ranog ili tačnog dolaska. "Suprotno tome", kaže ona, "ako imate nizak nivo savesnosti, imate poteškoća sa upravljanjem vremenom i zadacima."
To je delimično zato što je niža savesnost povezana sa neorganizovanošću, slabijim sprovođenjem planiranih aktivnosti i lošijim samonadzorom vremena, a sve to direktno ometa dosledno stizanje na vreme.
Da biste ojačali savesne navike, Isip predlaže uvođenje vidljivih podsetnika koji vas čine svesnijim protoka vremena, kao što je "navikavanje da nosite ručni sat ili postavljanje analognih satova po prostoru". Hoakim dodaje da razumevanje kako vaše kašnjenje utiče na druge takođe može promeniti motivaciju. "Prepoznajte da se kašnjenje može doživeti kao nepoštovanje", kaže ona.
