Sposobnost motanja jezika u određene oblike, poput slova 'U' ili deteline, nije univerzalna i zavisi od genetike i izlaganja vežbama.
Ova veština može ukazivati na osobine poput kreativnosti, prilagodljivosti i ekstrovertnosti.
Možete li da savijete jezik u oblik slova U? A u oblik deteline? Ili još neki oblik? Ako možete da savijate jezik, iako vam to možda deluje sasvim jednostavno, zapravo posedujete veštinu koju nema svako.
Prema nekim stručnjacima iz oblasti psihologije, to ipak može biti jedan od pokazatelja vašeg IQ. Takođe, može otkriti pojedine aspekte vaše ličnosti, kreativnosti i kognitivnog razvoja.
Šta zapravo znači sposobnost savijanja jezika
Sposobnost da pomerate jezik tako da može da formira složenije oblike uglavnom je određena genetikom i najčešće se nasleđuje od jednog ili oba roditelja. Ipak, određeni faktori iz okruženja takođe mogu imati uticaj. Što je dete više izloženo vežbama koordinacije, veća je verovatnoća da razvije sposobnosti poput savijanja jezika, čak i ako ih ranije nije imalo. Sama veština povezuje se sa kreativnošću, ekstrovertnošću i prilagodljivošću.
Mogućnost da savijete jezik u oblik slova U predstavlja i mišićnu fleksibilnost, ali i sposobnost kritičkog razmišljanja. Ljudi koji to mogu da urade često su promišljeni i metodični.
Iako ne može svako da napravi U oblik jezikom, oblik deteline je još ređi. Ova veština pokazuje ne samo kreativnost, već i spretnost. Ljudi koji to mogu obično su ekstrovertni i lako se prilagođavaju različitim okruženjima.
Šta kaže nauka
Naučno objašnjenje ove ideje zasniva se na tome da sposobnost savladavanja ove fizičke veštine potiče iz istog dela mozga koji je zadužen za rešavanje problema i kreativno razmišljanje. Naravno, nije baš kao što smo se ranije našalili, savijanje jezika ne može sa sigurnošću da odredi nivo inteligencije neke osobe, ali može pružiti zanimljiv uvid u vezu između uma i tela.
Iako je ovo zanimljiv podatak, može biti i koristan. Na osnovu ovih saznanja, može se sprovesti više istraživanja o povezanosti moždane plastičnosti i njenog uticaja na kognitivne sposobnosti. Takođe, to bi moglo pomoći i u ranijem otkrivanju razvojnih poremećaja kod dece.
