Stanovnici Francuske masovno koriste kredu za premazivanje prozora kako bi smanjili toplotu u domovima tokom ekstremnih vrućina
Kreda, uglavnom sastavljena od kalcijum-karbonata, reflektuje sunčevu svetlost i pomaže u pasivnom hlađenju prostora
Dok se Evropa suočava sa novim talasima ekstremnih vrućina, stanovnici Francuske posežu za neočekivanim, ali veoma jednostavnim rešenjem koje poslednjih nedelja privlači veliku pažnju. U prodavnicama širom zemlje gotovo je nemoguće pronaći "Blanc de Meudon", odnosno mlevenu kredu koja se tradicionalno koristi za pravljenje boja i čišćenje, a sada je postala jedan od najtraženijih proizvoda za rashlađivanje domova.
Razlog je jednostavan: kada se pomeša sa vodom i nanese na prozorska stakla, kreda stvara tanak mlečno-beli sloj koji propušta dovoljno dnevne svetlosti, ali istovremeno odbija veliki deo sunčeve toplote. Iako na prvi pogled deluje kao još jedan internet trik, iza ove metode stoji ozbiljna nauka.
Hlađenje krovova i fasada
Kako toplotni talasi zbog klimatskih promena postaju sve češći i intenzivniji, naročito u gradovima, stručnjaci sve više istražuju jednostavna i energetski efikasna rešenja za hlađenje zgrada, piše BBC.
Bele površine reflektuju sunčevu svetlost umesto da je upijaju, zbog čega se koriste za hlađenje krovova i fasada. Istraživanja pokazuju da obični beli premazi mogu smanjiti temperaturu površina za najmanje 1,7 stepeni Celzijusa u odnosu na okolinu tokom najtoplijeg dela dana.
Posebno razvijene ultra-bele boje postižu još bolje rezultate. Naučnici sa Univerziteta Perdju u američkoj saveznoj državi Indijani razvili su premaz koji reflektuje čak 98,1 odsto sunčeve svetlosti, dok obična bela boja reflektuje oko 85 odsto. Osim refleksije svetlosti, takvi premazi toplotu oslobađaju u atmosferu procesom poznatim kao radijaciono hlađenje, zbog čega površina može biti hladnija od okolnog vazduha.
Sličan efekat ima i obična kreda zahvaljujući svom glavnom sastojku:
Kreda se uglavnom sastoji od kalcijum-karbonata. Ona apsorbuje veoma malo sunčeve svetlosti, uključujući vidljivi deo spektra, zbog čega izgleda belo. Osim toga, gotovo uopšte ne upija ultraljubičasto ni infracrveno zračenje, što je čini odličnim materijalom za reflektovanje gotovo celokupne sunčeve energije - objašnjava Sjangju Li, istraživač iz Centra za istraživanje tehnologija hlađenja pri Univerzitetu Perdju.
Upravo zbog toga naučnici danas koriste nanočestice kalcijum-karbonata pri razvoju nove generacije takozvanih superhladnih premaza.
"Takve čestice široko se koriste u bojama za radijaciono hlađenje, uključujući i našu superhladnu boju", kaže Džjašuo Vang, istraživač sa Univerziteta Novi Južni Vels u Sidneju, koji učestvuje u razvoju novih rashladnih premaza.
Francuzi prvi pohrlili za kredom
Francuzi su ovu ideju prihvatili brže nego što su trgovci očekivali. Prema pisanju tamošnjih medija, potražnja za mlevenom kredom toliko je porasla da su brojne prodavnice ostale bez zaliha. Proizvod koji se ranije uglavnom koristio za izbeljivanje izloga tokom renoviranja ili zasenjivanje staklenika sada se masovno kupuje za premazivanje prozora stanova i kuća.
"Znali smo za tu ideju još tokom prošlog toplotnog talasa, ali smo zaboravili da kupimo proizvod. Sada je prekasno, rasprodat je svuda", rekao je kupac Filip za francuski list "Ouest-France".
Metodu su počele da primenjuju i pojedine škole kako bi barem delimično snizile temperaturu u učionicama tokom najtoplijih dana. Ipak, stručnjac
Toplotna izolacija i dalje najbolje dugoročno rešenje
S druge strane, francuske vlasti naglašavaju da je kvalitetna toplotna izolacija zgrada i dalje najbolje dugoročno rešenje.
Jedna od najvećih prednosti ovog trika jeste njegova cena. Za razliku od klima-uređaja, koji troše električnu energiju i dodatno zagrevaju okolinu ispuštanjem toplog vazduha, kreda gotovo da nema troškove korišćenja. Energija se troši samo tokom njene proizvodnje, zbog čega je reč o znatno održivijem načinu pasivnog hlađenja prostora.
Ovaj trend uklapa se u sve popularniji koncept takozvanih "cool roofova", odnosno farbanja krovova u belo ili premazivanja reflektujućim slojevima. Takva praksa vekovima postoji u mediteranskim zemljama poput Grčke, gde bele kuće nisu samo estetski simbol već i efikasan način zaštite od letnjih vrućina. Istraživanja pokazuju da bi široka primena reflektujućih krovova tokom toplotnih talasa mogla da snizi prosečnu temperaturu velikih gradova za gotovo jedan stepen Celzijusa i spreči veliki broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Umesto krede - može i jogurt
Ako vam kreda nije pri ruci, naučnici su istražili i još jednu neobičnu alternativu. Istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva eksperimentalno su premazali prozore običnim jogurtom i utvrdili da je temperatura u prostorijama bila u proseku niža za 0,6 stepeni Celzijusa, dok je tokom veoma toplih i sunčanih dana razlika dostizala čak 3,5 stepeni.
Iako ideja možda ne zvuči privlačno, istraživači navode da neprijatan miris veoma brzo nestaje nakon što se tanki sloj jogurta osuši.
(Jutarnji list)
